Публикације

НОВИ РЕАЛИЗАМ У СРПСКОМ ФИЛМУ

Циљ овог рада је да провери радну хипотезу да се у српској кинематографији, у периоду од 2010. до 2015. појавио нови филмски правац, који је за потребе рада назван Нови реализам. Као предмет анализе у студији случаја обрађени су филмови Тилва Рош (2010, Никола Лежаић), Клип (2012, Маја Милош) и Варвари (2014, Иван Икић). Резултати анализа говоре о продукцијској, тематској и стилској сличности сва три филма, која се огледа у преокрету продукцијских нужности ка новом филмском изразу. На основу резултата анализа прихваћена је радна хипотеза а препознате сличности означене су као карактеристике правца.

ПЕСМА У ФИЛМУ И ФИЛМ С ПЕВАЊЕМ – КА ГЕНОЛОШКО-ТИПОЛОШКИМ И КУЛТУРНИМ АСПЕКТИМА ЖАНРА

Основни циљ овог истраживања јесте да се покаже да првобитни синкретизам различитих уметности представља дубље исходиште како фолклорних, тако и литерарно–сценских форми, али и од њих насталих филмских облика. Он омогућава, као што је радом демонстрирано, да песме певане у филму делују природно и остварују семантичку повезаност с приказаним дешавањима. Од свих филмских жанрова у којима се може наћи песма, највећу виталност има мјузикл, као аморфна форма велике апсорпционе моћи која може да укључује различиту врсту музике. Стога, у филмовима где се појављује, песма постаје значајан садржајни и структурни чинилац.