Публикације

О ЧЕМУ САЊАЈУ МАЧКЕ?

Рад се ослања на новије теоријске увиде из области критичке анималистике и екокритике да би размотрио неколико жанровски различитих фантазија (стрип, анимирани филм, и роман за младе) којима је заједнички критички став према антропоцентризму, који се такође одређује и као „људска изузетност”, „људска надмоћ”,и „људски шовинизам”. Корпус чини епизода „Сан хиљаду мачака” из стрип серијала Сендмен Нила Гејмена, роман за младе Зуби Хане Московиц, и анимирани филм Принцеза Мононоке редитеља Хајао Мијазакија. Иако врло различите, ове фантазије деле заједничку тему, а то је однос људског и нељудског, пре свега животиња. Такође, свака од њих критички преиспитује идеју природне, праведне и пожељне људске надмоћи над свим другим облицима живота. У делима која сачињавају корпус рада, људска изузетност се доводи у питање откривањем изузетног људског насиља у њеној основи, као и истраживањем суштинског сродства људских и нељудских животиња. Мада ове популарне фантазије не исказују ни експлицитне, а ни једноставне еколошке поруке, с обзиром на наведене теме, оне функционишу и као екокритички текстови. У контексту глобалне еколошке кризе, извесну релевантност фантастике могуће је наћи управо у овоме кокритичком потенцијалу.

ТРЕЋИ РОД И СТАРЕ ЖИВОТИЊЕ У ПИСМИМА ИЗ НОРВЕШКЕ ИСИДОРЕ СЕКУЛИЋ

У раду указујем на специфичност старости приказане највише у односу на једну женску популацију (неудате жене) и једну врсту животињског света (пса) у књижевном делу Исидоре Секулић Писма из Норвешке, с почетка 20. века, као вид (не) хуманог односа према тим популацијама. У истраживању се ослањам на приступ друге књижевнице и филозофкиње, Симон де Бовоар (Simone de Beauvoir) документован у књизи Starost I, II да бих показала да је питање старости општецивилизацијски дискриминаторно, те да у домену родних студија питање старости није на ваљан начин проблематизовано. Овај приступ у родним студијама иде у прилог двема интердисциплинама ‒ екофеминизму и биоетици. Идеје хуманог односа према неудатим женама могу наћи у делу Исидоре Секулић као једном од претеча ових дисциплина код нас, што је у домаћој литератури недовољно истицано до сада. У анализи користим метод дискурс анализе.