Публикације

УМИРАЊЕ У ВИДЕО ИГРАМА

Процењује се да преко две милијарде људи може да се назове гејмерима. Сви они играју видео игре, а већина у тим играма ствара ликове и идентификује се са њима у толикој мери да ти ликови постају аватари играча. А аватари умиру. Некада оживљавају, некада не, у зависности од правила која важе у играма чији су јунаци, односно световима које насељавају. Некада и ти светови умиру. У таквим моментима, једном командом бивају заувек избрисане десетине или стотине хиљада дигиталних ликова. Они нестају заувек, у неповратном чину брисања сервера који неодољиво подсећа на крај света. Дигиталног света, али света свеједно, нарочито ако га гледамо очима оних који су га настањивали. Из судбина аватара, било да су окончали у издвојеним инцидентима или у дигиталном геноциду, може се понешто научити – ако не о суштини дигиталног постојања, онда сигурно о односу људи према његовој коначности. 

ТОТАЛИТАРИЗАМ КАО НАЧИН ЖИВОТА

СПИРАЛА РАЗВОЈА И/ИЛИ СУНОВРАТА

Два кључна појма којима се објашњава суштина живота су време и простор. Кретање кроз време и простор, према једном начину разумевања, улази у путању тока кружног кретања по затвореном и предвидивом систему, док, по другом, кретање има линеарну путању у отвореном и за човека непредвидивом систему. Компромис између те две екстремне позиције разумевања развоја јесте симбол спирале који покушава да отвори затворен систем, да га враћа делимично на исто, али да, ипак, води у правцу развоја и кретања ка новим формама. Тако би круг, спирала и полуправа, били симболи разумевања кретања у времену које има свој почетак. У овом раду представљен је проблем развоја кроз симболику спирале. У контексту монотеистичких религија почетак је представљен стварањем света и одбројавањем дана. Спирала је успостављена у времену циклусом седмице. Друга порука Старога завета потиче од приче о паду у грех од када се, познањем добра и зла, спирала развоја одвија у два правца, у правцу живота и у правцу смрти, а поприште борбе је и Земља и биће.

КУЛТУРА И СРЕЋА

Дух културе садржан је у сократовском позиву на самоспознају, у циљу моралног побољшања, мудрости, доброг живота, који не само да доноси срећу, већ јесте срећа. Култура превазилази информисаност и знање у спознаји која доприноси процвату живота личности и друштва. Стварни смисао културе је у буднијој и снажнијој присутности себи и свету. Треба бити свестан суштинске разлике између „имати“ образовање, културу као акумулацију знања и „бити“ образована, култивисана личност што је резултат рефлексивног и креативног живљења. Култура је биофилна оријентација, јер омогућава слободан проток и реализацију животне енергије у игри експресије и облика. Докле год се у васпитању, школству и друштву уопште, култури не врати њен дух, ерос који ју је од памтивека прожимао, и докле год се она не буде преносила, комуницирала младим нараштајима, садржински и формално, у складу са тим значењем, они ће је доживљавати као страно тело туђе њиховим потребама, интересима и трагању за срећом.