КУЛТУРА СЕЋАЊА И ЈУГОСЛОВЕНСКИ РОКЕНРОЛ
Рад је посвећен култури сећања на југословенски рокенрол у Србији овде и сада. Рокенрол у естетском и социолошком смислу, по аутору, представља важну карику у ланцу културне традиције српског друштва. Он и популарна култура уопште (укључујући џез и забавну музику) неоправдано су запостављени иако стоје уз раме народној и сеоској култури као традиционалним формама стваралаштва. Овдашња политичка и културна елита не схвата да српска урбана традиција може представљати најважнију спону Србије са светом који се глобализује и модернизује. Она културу сећања и идентитете резервише превасходно за традиционалне фолклорне форме наше културне баштине, сматрајући (вероватно) да у оквир појма традиција улазе само елементи руралног начина живота. Аутор овога рада се критички осврће на културну политику која је некомпатибилна са савременим и модерним културним кретањима у свету, а то чини кроз поглавља која су посвећена дефинисању културе сећања као социолошког феномена, културној анализи југословенског рокенрола (његовим дометима и доприносима) и политички програмираном забораву. Заборав у овом виђењу није случај већ свесно опредељење политичког естаблишмента. Рокенрол, а поготову онај са префиксом југословенски, не уклапа се у његову идеолошку, апсолутистичку и популистичку матрицу.