Публикације

КУЛТУРА СЕЋАЊА И ЈУГОСЛОВЕНСКИ РОКЕНРОЛ

Рад је посвећен култури сећања на југословенски рокенрол у Србији овде и сада. Рокенрол у естетском и социолошком смислу, по аутору, представља важну карику у ланцу културне традиције српског друштва. Он и популарна култура уопште (укључујући џез и забавну музику) неоправдано су запостављени иако стоје уз раме народној и сеоској култури као традиционалним формама стваралаштва. Овдашња политичка и културна елита не схвата да српска урбана традиција може представљати најважнију спону Србије са светом који се глобализује и модернизује. Она културу сећања и идентитете резервише превасходно за традиционалне фолклорне форме наше културне баштине, сматрајући (вероватно) да у оквир појма традиција улазе само елементи руралног начина живота. Аутор овога рада се критички осврће на културну политику која је некомпатибилна са савременим и модерним културним кретањима у свету, а то чини кроз поглавља која су посвећена дефинисању културе сећања као социолошког феномена, културној анализи југословенског рокенрола (његовим дометима и доприносима) и политички програмираном забораву. Заборав у овом виђењу није случај већ свесно опредељење политичког естаблишмента. Рокенрол, а поготову онај са префиксом југословенски, не уклапа се у његову идеолошку, апсолутистичку и популистичку матрицу.

КО ЈЕ БЕСКУЋНИК

У овом раду се бавимо анализом наратива корисника Прихватилишта за одрасла и стара лица у Београду о себи и другима. Циљ је био да препознамо и опишемо идентитетске нити помоћу којих се представљају. Да бисмо разумјели наративе наших саговорника, било је неопходно да уважимо и миље у којем се дешава причање. Ријеч је о специфичном контексту – установи за збрињавање лица у социјалној потреби – бескућника, који обликује не само начине сусретања са другима, већ и верзије истина о себи. Концептуални оквир студије је пронађен у социјалном конструкционизму, а полазна претпоставка која је руководила нашу анализу је да је процес рада на идентитету интерактиван по својој природи. Другим ријечима, одговор на питање идентитета креирамо у сусрету са другима и са самим собом. Да упознамо неке лично референтне идентитетске тачке нама је омогућио дубински интeрвју са петорицом штићеника установе. У њиховим наративима смо препознали важне идентитетске нити: личне особине, вриједности и значајне друге у односу на које граде/бране идентитете.

МЕДИЈИ, ГЛОБАЛИЗАЦИЈА КУЛТУРЕ И ОЧУВАЊЕ ИДЕНТИТЕТА

Глобализовани медији, данас, нису само транспортно средство којим се културе преносе с краја на крај света, већ пре свега инструмент којим мали број тзв. “глобалних играча” − власника медија, покушава да оствари културну и информативну хегемонију. Тим великим играчима на српским просторима, из најразличитијих разлога, придодаје се и армија малих или већих домаћих медијских власника који некритички следе наметнуте обрасце понашања и праксу. У овом раду, аутор, приказујући део свог обимног емпиријског истраживања на тему “Међусобни утицаји политичких елита, нових власника, уредника и новинара и њихов одраз на друштвене промене у Србији на почетку 21. века”, показује какве су последице утицаја српских глобализованих медија на културне и етничке идентитете. Посебно се наглашава потреба активније улоге новинара у овим тешким, транзиционим временима.