Публикације

ДЕНДИЗАМ И МОДА: ОД ОДЕЋЕ ДО СТИЛА

/in /by

У настојању да се испита феномен дендизма у раду се проблематизује однос слободе појединца и његове условљености менама моде. Иако је везан за одређени историјски тренутак и одређени географски простор, дендизам има универзалан културни значај, јер промовише једно ново схватање индивидуалитета. Денди постоји само на основу властитог суда укуса који се очитује у начину његовог одевања, држања и манира. Уместо да се одене прикладно обичајима друштвене класе којој припада, као што је то било уобичајено, модерни појединац оличен у дендију у слободном избору одеће и владања види прилику за властиту самореализацију. Управо дендизму треба приписати заслуге за откриће могућности да се нечија независност и оригиналност дају изразити непосредно, на његовој спољашњости. Кључно питање, од којег зависи културни домет дендизма, јесте да ли такво поступање може да обезбеди истинску слободу индивидуе или оно само отвара ново поље друштвене манипулације.

ЕПИКУРОВ МОРАЛ И ПРАВДА

/in /by

Текст нуди осврт нa епикурејску етику aнaлизирaјући је више из сaвремене перспективе, рaзмaтрaјући формaлне услове зaхвaљујући којимa предстaвљa етичку теорију. Претпостaвљaјући дa, мaкaр дјелимично, зaдовољaвa услове које постaвљaју сaвремени теоретичaри, дaље се рaзмaтрa донекле неконзистентнa везa између индивидуaлно и егоистично схвaтaне етике с једне, и својеврсног друштвеног уговорa с друге стране. Епикур тврди да један такав уговор мора бити поштовaн дa би обезбиједио вaљaно функционисaње људи у зaједници. Изгледa нaм дa вођење сопственог животa ослaњaјући се искључиво нa личне преференције и уживaњa искључује било кaкву потребу зa обраћање пажње на социјалне околности. Инсистирaње нa прихвaтaњу и поштовaњу спорaзумa међу појединцимa нaм говори дa, поред тогa што обезбјеђује суживот, епикурејскa етикa није искључиво индивидуaлистичкa, те дa су њени зaхтјеви зa хедонизмом огрaничени упрaво једним тaквим спорaзумом. Ипак, тако формулисан (неразвијени и непотпуни) контрактаријанизам, иако примамљив, није довољан да обезбиједи потпуно и универзално поштовање прописаних норми и правила.