БОГ, ПРИРОДА И ЈЕЗИК: ОГЛЕД О БАРКЛИЈЕВОЈ ФИЛОЗОФИЈИ НАУКЕ
Овај рад показује у чему се тачно састоји фикционалистички и инструменталистички карактер Барклијеве филозофије науке, о којем се много говори у новијој литератури о Барклију. То је учињено кроз одговоре на две врсте приговора који се обично постављају барклијевској слици науке: да је његов иматеријализам неускладив са природном узрочношћу и да не може да објасни због чега објекти које проучава природна наука имају сложену структуру. Ти одговори леже у Барклијевој тези да између догађаја у природи нема каузалне везе, већ да између њих владају семантичке релације знака и означеног. Систем природе конституише језик којим Бог комуницира са коначним бићима.
