Публикације

ИЗАЗОВИ НОВЕ МУЗЕОЛОГИЈЕ У ПРЕЗЕНТАЦИЈИ И ИНТЕРПРЕТАЦИЈИ ДИСОНАНТНОГ НАСЛЕЂА

/in /by

Свега је неколико држава у модерном свету које нису настале као последица насиља и из сукоба. Иза тих догађаја остала су материјална сведочанства и усмена предања, али у науци још није постигнут консензус око тога треба ли их уопште сачувати, а камоли на који начин презентовaти и тумачити. Овај рад се бави изазовима и препрекама које пред нову музеологију ставља управљање оваквом баштином. Акценат на личном доживљају и партиципацији, бављење актуелним, животним темама и недаћама, деинституционализација, излазак у простор, популаризација садржаја, децентрализација, ангажовање заинтересованих локалних заједница и самим тим друштва у целини – све су то елементи на којима се нова музеологија базира већ безмало пола века. Но наћи праву меру и обезбедити системску, методолошку примену увођењем одређених стандарда – ту је изазов. Досадашњи принцип – све може, а ништа не мора – није дао резултате. Зато је на музеолозима да буду, у неку руку, арбитри и да мотивишу, координирају и воде локалне заједнице у напорима да се сваки слој дисонантног наслеђа сачува од заборава.

КОНСЕНЗУС КОМПЕТЕНТНИХ ДИСКУТАНАТА – МЕДИЈСКА ИНТЕРПРЕТАЦИЈА ИСТИНЕ

/in /by

Почев од језичко-аналитичке филозофије која као истину истиче ‘консензус постигнут у кругу компетентних дискутаната’ у једном контексту и временском периоду, преко варијанте дијалога у коме је пошиљалац поруке спреман да изнесе истину, али и да оповргне супротстављени исказ што говори да нема апсолутне, већ парцијалне истине, до медијске интерпретације која истиче истинитост поруке као стандард професије показало се да је достизање истине још једна неостварена амбиција. Интерпретација стварности у друштву медијског спектакла која је у потпуности испунила слободно време медијске публике, у глобалном окружењу проширила је своју понуду медијски обликованих манипулативних форми. Иако се чинило да ће медијске представе које су укинуле дијалог, посустати пред интернет комуникацијом, догодило се да је интеракција постала привид дијалога. Рад се бави преиспитивањем начина медијске интерпретације истине у медијски посредованој стварности друштва спектакла, цивилизације слике у индустрији забаве и снова.

МЕДИЈИ И ИНТЕРПРЕТАЦИЈА СТВАРНОГ

/in , , /by

У тексту се испитује однос медија и интерпретирања стварног. Аутор износи схватање да је у савременим околностима, управо медијима дат примат међу механизмима педагогије стварног. Педагогија стварног одређена је као нарочита обука уз помоћ које различите интерпретације света и друштвених односа бивају прихваћене као поступци разоткривања стварности. Репозиционирање медија у овом процесу доведено је у везу са развојем индустријске производње.

УЛОГА И ЗНАЧАЈ НОВИНАРСКИХ ДОКУМЕНТАРНИХ ФОРМИ У ШТАМПИ

/in , /by

Светска економска криза и глобалне технолошке и медијске промене изазвале су тектонске поремећаје превасходно у штампаним медијима. Већ неко време, поставља се чак и питање њиховог физичког опстанка. На удару су највише недељници, поготово њуз магазини, чију доскорашњу улогу увелико преузима дневна штампа. И поред сагласности око социјално-економских и технолошких изазова, којима српска штампа неминовно мора да одговори, остаје отворено питање: шта са недељницима и куда даље? Недостатак кредибилног и истраживачког новинарства – није упитан. Интерпретативност, такође. Овај текст покушава да одговоре нађе у све присутнијим новинарским документарним формама, као наставку позитивне журналистичке интерпретативне еволуције, кроз доказивање неопходности већег присуства “документаристике” као посебног сегмента истраживачког новинарства. Поред теоријских разматрања и у оквиру њих дефинисања најприсутнијих жанрова, овај рад, кроз студију случаја три најтиражнија њуз магазина: Време, НИН и Печат, показује резултате истраживања и даје путоказе за повратак кредибилитета и квалитета референтне информативно-политичке недељне српске штампе.

ОД КЛАСИЧНОГ АКАДЕМСКОГ МУЗЕЈА ДО МУЗЕЈА У СВЕТЛУ СПЕКТАКЛА

/in /by

У овом краћем излагању биће речи о процесу преструктурисања канонâ класичне, академске музеологије, који истичу изложбену (излагачку) функцију музеја, у савремене стандарде музеологије којима се истиче интерпретативна и комуникативна улога музеја, а музеј приказује у светлу спектакла, чијим се средствима и облицима могу “оживети” музејске творевине. Ово обухвата могућност и начин примене најразличитијих културних, уметничких и образовних иницијатива и акција, у виду анимационих пројеката, инсценација, те смештања сценско-уметничких догађаја у традиционални простор музеја и галерија, који данас постају средиште културних збивања и својеврсни комуникациони медијуми. То подразумева сагледавање нове концепције представљачких и извођачких уметности, њихово присуство у другачијем контексту, изван устаљеног, интеракцију с музејским збиркама, рецепцију ових уметности, али и њихову медијаторску улогу на релацији човек – артефакт.

ИНТЕРПРЕТАТИВНОСТ НОВИНСКОГ ИЗВЕШТАВАЊА

/in , /by

Од када је последњих неколико деценија конкуренција на медијском тржишту константно почела да се увећава, могло се очекивати да ће у борби за поверењем грађана и медијски садржаји постати све квалитетнији. Међутим, сведоци смо да се одвија управо супротан процес и да је интерпретација као суштинска одлика квалитетне штампе све чешће запостављена у новинском извештавању. Да би читаоци разумели проблеме о којима новинари пишу, неопходно им је предочити много више од базичних информација, јер сваког читаоца занима шта се дешава у друштву у којем живи, али га још више занима како ће се та дешавања одразити на њега лично. Управо из тог разлога постоји потреба да се испита интерпретативност домаће штампе која је у анализираном периоду заслужила највеће поверење читалаца, са циљем да се утврди степен интерпретативности и ангажованог новинарског приступа, основни елементи кредибилне интерпретације и најчешћи пропусти у раду новинара.