Публикације

ПАРАДИГМА ПАРТИЦИПАТИВНОСТИ У САВРЕМЕНОМ МЕДИЈСКОМ КОНТЕКСТУ

/in /by

У раду „Парадигма партиципативности у савременом медијском контексту” разматрана је парадигма партиципативности у оквиру савременог медијског контекста, будући да је анализа савременог медијског и информационо-комуникационог контекста неопходна основа за стицање целовитијих увида у нове парадигме партиципативности и партиципативне праксе. У раду су кратко назначени кључни појмови, појаве и процеси који су значајни за дигитални медијски контекст: конвергенција и дигитализација медија, мултитаскинг, медији као учесници у стварању поруке, експанзија друштвених медија. Такође, у раду је указано и на одређене сличности и разлике између партиципативних пракси пре и после интернета, на утицај информационо-комуникационих технологија на медијску сферу, те посебно на могућност која представља јединствену одлику савременог медијског контекста: могућност да се, применом дигиталних технологија и медија, укључимо и ангажујемо у медијској и технолошкој сфери, на аутономан начин, вођени сопственим интересовањима. Медији који омогућавају учешће корисника и отварају могућности за неговање и развој партиципативне културе у раду су одређени као партиципативни медији и дате су основне назнаке њихових кључних карактеристика, значајних за тему рада.

НОВИ МЕДИЈИ КАО ПРАВАЦ РАЗВОЈА КОМПЕТЕНЦИЈА ЗАПОСЛЕНИХ У ПРЕДШКОЛСКОМ ОБРАЗОВАЊУ

/in , /by

Свепрожимајућа и растућа употреба нових, дигитализованих медија (превасходно интернета) у свим областима људске делатности, намеће потребу за адекватном припремом предшколског васпитања и образовања, као прве карике у ланцу образовања која мора постати темељ и припрема за технолошку и медијску писменост нових генерација. Већ је евидентна примена нових информационо- комуникационих технологија и медија у свим областима и нивоима образовања. Ова примена, међутим, превазилази педагошку конотацију, те се не уводи само као део курикулума који нове генерације треба да савладају да би постали конкурентни на будућем тржишту рада; она све више има и непедагошку конотацију: као ненаставна, логистичка и административна подршка рада у образовној установи. Ове околности условљавају озбиљне промене, чији је један део и развој компетенција запослених у предшколском образовању (превасходно васпитача) за употребу нових медија и технологија. Овај рад свеобухватно презентује околности које недвосмислено указују на ове захтеве који се стављају пред васпитаче, и указује на правце и основе развоја поменутих компетенција.