Публикације

PRAVNA REGULACIJA KOCKANJA KAO ZABAVE (U KAVANAMA I KRČMAMA NA TLU HRVATSKE) – POVIJESNI HOD

Autori u ovome članku traže odgovor na pitanje je li kockanje (kao jedan od oblika društvene zabave u ugostiteljskim objektima pa time i u krčmama) bilo tijekom povijesti pod kontrolom nadležne vlasti: mjesne, gradske, pokrajinske ili državne. U traganju za pravom (vjerodostojnom) slikom o pravnome (zakonskom) reguliranju kockanja u ugostiteljskim objektima, barem kad je riječ o Republici Hrvatskoj, autori u prvome dijelu daju kratki povijesni pregled nastanka, trajanja i održavanja kockarskih igara (uopće u Europi te posebno na području Republike Hrvatske) da bi u drugome dijelu naznačili najvažnije pravne odredbe kojima se tijekom povijesti zakonski reguliralo kockanje u ugostiteljskim objektima, a time i u kavanama i krčmama.

ОД УМЕТНИЧКЕ АКЦИЈЕ ДО ТУРИСТИЧКЕ АТРАКЦИЈЕ – (РЕ)КОНСТРУИСАЊЕ СТАРОГРАДСКЕ КУЛТУРЕ У СКАДАРЛИЈИ И ЊЕНИМ КАФАНАМА

Београдске градске власти су се још 1920-их определиле да се (Бео)град представља наглашавањем његове историје, културе и квалитетног друштвеног живота. Друштвени живот престонице пре свега се одвијао у кафанама, а међу кафанским „епицентрима“ је од краја 19. века четврт Скадарлија. Она и данас сведочи о (старо)градском духу. Представљајући укратко историјат Скадарлије, уметничку акцију којом је ова четврт крајем ‘60-их година 20. века оживела и туристичку атракцију савременог Београда, рад је посвећен питању концептуализације Београда као града игре.

ТО СЈАЈНО ТРЕЋЕ МЕСТО ЗА НАЈЛЕПШЕ ТРЕЋЕ ПОЛУВРЕМЕ

У раду се анализира значај кафане у организационој култури фудбалског клуба ветерана и ветеранског фудбала у Београду. Истражује се улога кафане као сјајног трећег места у којем се организује дружење након утакмице – треће полувреме и проверава теза да је управо то треће полувреме и најважнији циљ организације како појединачних клубова, тако и целокупног такмичења. Основни појмови и приступи социологије организације чине теоријски оквир у којем се настоји спровести поменуто истраживање – појам организације, организационе културе, садржај и типови организационе културе. У овом интердисциплинарном настојању посежемо и за доприносима социологије слободног времена и кафанологије.

КАФАНА У РАВНИЧАРСКОМ СЕЛУ: ОД БИРЦУЗА ДО КАФИЋА

У овом раду су приказани налази социолошког истраживања кафана у селу Стапар, које се налази на територији Града Сомбора, у северозападном делу Србије. У истраживању је кориштен метод студије случаја, а резултати су показали да је сеоска кафана/кафе важна установа сеоског друштва, јер обавља више функција од значаја за село. Такође је установљено да се у сеоским кафанама/кафеима, на особен начин, преплићу традицонално и модерно.

КАФАНА КАО НАША СВАКОДНЕВИЦА И ОБРАЗАЦ ПОНАШАЊА

Аутор у форми социолошког есеја анализира кафану као друштвену и културну институцију, начин и стил живота, део свакодневице и образац понашања. Све то поткрепљује изводима из дела знаних писаца који су се освртали и на кафану. На крају указује и на другу страну медаље, тј. на кафанску патологију која се врхуни у алкохолизму.

ГОСТИОНИЦЕ – ПРЕТЕЧЕ КАФАНА

Кафана, како само име каже, везана је за пијење кафе, уз коју је ишло и пушење дувана. Прва кафана на тлу данашње Србије отворена је у Београду 1522. године. Временом су под Турцима отваране и механе, ашчинице, каравансараји и ханови. Нестанком турске власти, опстале су само кафане које су имале широку улогу – друштвену, економску, политичку, културну. У претходном историјском периоду, средњовековна Србија је имала гостионице по градовима. Гостионичару се предавала роба, коју је морао да чува и на поласку да је преда госту. Црквено право је забрањивало клиру да посећује и поседује гостионице. Најзначајнији гости гостионица осим ходочасника су трговци, што је морало да позитивно делује на развој угоститељства. У статутима приморских српских градова различито су третиране. У Будванском статуту се не спомињу, у Скадарском су били забрањене, а у Которском им је било прописан правни положај. Није могуће упоредити, значај гостионица и кафана у временима у којима су постојале али се може са сигурношћу закључити да су гостионице, као и кафане, имале велики економски значај.

КУЛТУРНИ КОРЕНИ СРПСКЕ КАФАНЕ

У уводном делу овог рада дају се психолошке и културолошке основе угоститељских објеката, са циљем да се у општечовечанском контексту сагледа место оригиналног културног феномена означеног као српска кафана. Потом се, у главном делу рада даје анализа порекла појединих културних јединица од којих се састоји српска кафана као сложена и слојевита културна чињеница, са циљем да се покажу њени културни корени. Анализа показује да је она јединствени производ специфичног споја западноевропских, оријенталних, аутохтоних балканских, источноевропских и оригиналних српских културних елемената. Реч је о институцији од националног значаја, како због њене улоге у националној прошлости тако и због тога што представља туристички бренд. Зато треба плански радити на њеном неговању, унапређењу и туристичком валоризовању.

КАФАНСКА И ИНТЕРНЕТСКА ДРУШТВЕНОСТ: УПОРЕЂИВАЊЕ

Иако не представљају феномене исте врсте, поређење кафане као друштвене институције и интернета као технологије има социолошког значаја у контексту кафанологије. Таква компарација у овом раду обухватаће упоређивање кафанске и интернетске друштвености на темељу функција које теоретичари придају једном односно другом феномену. Основна хипотеза јесте да већина функција које се приписују кафани могу да се примене на интернет и обратно, што упућује на закључак да је у сржи друштвеног аспекта употребе интернета заправо пресликавање образаца друштвености из реалног у виртуелни простор. Следствено томе, кафанска и интернетска друштвеност нису супротстављени већ комплементарни концепти. Интернетска друштвеност заправо представља верзију 2.0 свог кафанског пандана, јер исходи из образаца друштвених односа својствених периоду модерности које глобална друштвена мрежа унапређује, сели у виртуелни простор и при том, како и свака нова појава, поставља и нове контроверзе и дилеме.

УЛOГA КAФAНA У ЖИВOTУ И СTВAРAЛAШTВУ УMETНИКA XIX ВEКA У ФРAНЦУСКOJ

Нa oснoву дoступних пoдaтaкa и сликaрских дeлa, рaзмaтрaни су истoриjски и психoлoшки aспeкти кaфaнa кao и њихoв утицaj нa културу и ствaрaлaштвo XIX вeкa у Фрaнцускoj. Кaфaнe су имaлe кaтaртичку функциjу и билe нeкa врстa зaштићeних мeстa кoja су пружaлa пoдршку умeтницимa у испoљaвaњу нoвих и oригинaлих идeja кoje звaничнa Aкaдeмиja ниje прихвaтaлa. Кaфaнa je прикaзaнa у свeтлу кaрaктeрa пojeдиних умeтникa, њихoвих сликaрских дeлa и кaриjeрa. Пoрeд пoзитивнe сoциjaлнe улoгe кaфaнe, рaд сe бaви и нeгaтивним утицajимa кao штo су пojaвa aлкoхoлизмa и aбсeнтизмa. Пoсeбнo je рaзмaтрaнa пoвeзaнoст прoмeнa у Вaн Гoгoвoм стилу и динaмикe њeгoвих психичких кризa. Дaти су и укрaткo рeзултaти емпириjскoг истрaживaњa прoмeнa у тeхници Вaн Гoгoвих сликa из пeт пeриoдa нa oснoву Maртиндejлoвих скaлa aрoусaл пoтeнциjaлa и примoрдиjaлнoг сaдржaja. Нa крajу сe тeмa кaфaнe рaзмaтрa у свeтлу психoaнaлитичких тeoриja o умeтнoсти кao сублимaциjи, кaтaрзи и рeгрeсиjи у служби eгa.

ТРЕЋА МЕСТА: ГЕНЕАЛОГИЈА ЈЕДНЕ ХЕТЕРОТОПИЈЕ ГРАЂАНСКОГ ДРУШТВА

Предмет истраживања у овом раду су кафане као трећа места, која су дефинисана из угла социолошко-генеалошког приступа. Генеалогија је предложена као теоријско-методолошки оквир истраживања, односно као спацијална историја местâ. Задатак такве генеалогије је да истражи спацијализацију једног типа друштвености и социјалног капитала грађанског друштва. У раду је назначен и шири друштвено- историјски амбијент, у којем се друштвена улога и значај трећих места огледао кроз њихов допринос у процесима формирања нових облика друштвености и јавног резоновања уопште. Историјски успон кафана је у раду контекстуализован: у оквире појаве новог типа критичке јавности у односу на стару репрезентативну; у оквире процеса одвајања приватне и јавне сфере; и као једна врста до краја неиздиференцираног простора, прекида и хетеротопије, која у социјалној географији грађанских друштава стоји насупрот постојећој сталешкој диференцијацији и будућој просторно-класној сегрегацији. У закључку рада је истакнуто да, упркос томе што су трећа места била повлашћени друштвени простори, она нису једина и фундаментална места генезе рационалног дискурса. Па ипак, трећа места имају кључни значај у процесима формирања урбаних институтâ, образовања јавног простора, јавног говора, грађанских слобода и легитимације рационалности у друштвима Западне Европе.