Публикације

ОБРАЗОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ОДРАСЛИХ И ОДНОС ПРЕМА МУЗИЧКОМ КИЧУ

/in /by

АВАНГАРДА, КИЧ И ЛЕВЕ ИДЕЈЕ

/in /by

Предмет текста је однос уметности и политике какав је практикован у време успона европске политичке левице, у првом реду оне на просторима предратног и постратног СССР-а. Теза која се у тексту брани је да сви тоталитарни друштвено-политички системи формирају принципијелно истозначан став према уметности као моћном потенцијалном медију за промоцију и трансмисију идеолошких и политичких порука, што њена остварења углавном доводи на границу кича, ако већ не и у његово само средиште. У другом делу рада разматрају се збивања на eкс-југословенској послератној политичкој и уметничкој сцени и указује на њене специфичности, превасходно ону садржану у чињеници да је кич на њој био присутнији као (анти)стил политичког живота, у првом реду језика тада актуалне политике, него као неуметност.

ТЕХНОЛОШКИ НАПРЕДАК И ЗАСТАРЕЛОСТ

/in /by

Текст реферира на специфичне начине репрезентовања ликовности, као и дела ликовних уметности, у новим друштвеним медијима, тачније – на тренутно најпопуларнијој мрежи овог типа, на Facebook-у. Позивајући се на карактеристичне примере преузете из актуелне медијске праксе, ауторка демонстрира две врсте условности што се везују за “пренос” ликовних информација из сфера класичних медија и институционалног окружења поставки музеја и галерија у домене сајбер простора и друштвеног мрежног комуницирања. Прва условност одређена је самом технологијом, односно структуром и посебним начинима комуницирања, тј. очекиваним корисничким понашањем на Facebook мрежи, док је друга обележена дигиталним и мултимедијалним приступом естетици, али и, понајчешће, естетским дилетантизмом у погледу израза корисника на Мрежи. У овом смислу речи, технологија која олакшава и демократизује естетско изражавање корисника Facebook-а, уједно представља и претњу за осиромашење естетске димензије преношења и размене визуелних порука путем овог медија, те њено свођење на “застарелост” израза, кич и шунд естетику, што као последицу има и опште срозавање естетског укуса, присутног на Facebook друштвеној мрежи.

КУЛТУРА ВИРТУЕЛНЕ (НЕ)РЕАЛНОСТИ

/in /by

Интернет се може одредити као значењски флотантно окружење у чије се кодове пресликавају свакодневни чинови субјекта или друштвене групе, окружење које је новина само по себи (у смислу самог медија), али и у погледу начина на који реконституише процес комуникације. Медиј (канал, средство) комуникације, у случају интернета, спаја текстуалне, аудио и визуелне елементе, придодајући им интерактивност – могућност утицаја на форму и садржај тражене информације. Парадокс субјекта и идентитета лежи у чињеници да је субјект истовремено слободан да зада координате свог присуства на Мрежи креирањем свог личног профила, али истовремено и утамничен простором компјутерског екрана који је нестао и у потпуности прекрио визуелно поље. Поставља се питање да ли је заиста реч о „стварности“ и „копији стварности“; да ли смо на помолу једне нове, другачије реалности у којој се преплићу „реално“ и „виртуелно“.