Публикације

ЛЕГАТИ У ЗБИРЦИ ЗА НОВАЦ И МЕДАЉЕ МУЗЕЈА ГРАДА БЕОГРАДА

/in /by

У Музеју града Београда, од укупно двадесет осам легата, у Збирци за новац и медаље налазе се легати Ђорђа Новаковића и Светозара Ст. Душанића. Оба легата поклоњена су
седамдесетих година 20. века. У раду су, након кратког осврта на појам и законско тумачење
легата у културној политици Србије, приказане студије случаја поменутих легата – папирних новчаница и римског металног новца у Збирци за новац и медаље. Поред кратке биографије легатора, начина на који су ови легати формирани и њихове садржине, начињен је покушај да се на основу расположиве документације из музејске архиве прикаже како су збирке,
поклоњене Музеју, постале легати. Рад разматра и питања у којој мери и с колико успеха су у
пракси спроведене музеолошке активности – заштита (чување, конзервација, рестаурација
и документација) и комуникација (излагање и едукација).

КОНЗЕРВАЦИЈА НА ТАСУ НОВОГ МУЗЕЈА

/in /by

Рад се бави редефинисањем улоге конзервације у музеолошком систему, сходно променама које су се десиле у овој области у последње две деценије и појави нове музеолошке теорије и праксе. Аутор полази од терминолошког разграничења основних појмова конзервације, сматрајући их једним од најзначајнијих ограничења у развоју ове области, да би се, даље, дефинисао положај конзервације и односи са другим функцијама музеолошког система. Међу постојећим моделима музејских функција, опредељује се за CC модел холандске Академије Рајнварт и на основу њега нуди музеални модел по коме комплекс конзервације и документације представља кључну функцију музеолошког система, под условом да тај систем подразумева постојање збирки. Поредећи промене у конзервацији и комуникацији, аутор показује у којој мери се конзервација као теорија и пракса прилагодила новом музеју, не губећи на значају захваљујући чињеници да су, без обзира на нове музеолошке појаве које користе друга средства комуникације и другачији приступ корисницима, збирке остале главни музејски ресурс.