Публикације

ТЕОЛОШКО-ФИЛОЗОФСКО САГЛЕДАВАЊЕ КЉУЧНИХ ДЕЛОВА ФИЛМА ПЕРВЕРЗЊАКОВ ВОДИЧ КРОЗ ИДЕОЛОГИЈУ

/in /by

У овом раду се кроз теолошку призму сагледавају кључни делови филма Перверзњаков водич кроз идеологију. У првом делу обрађујемо Жижеково сагледавање Јововог и Христовог страдања као и фаворизовање постметафизичке религије – хришћанства, што упоређујемо са третирањем теодикеје од стране Лешека Колаковског. Жижеков исказ о религијском фанатизму као религијскoј суспензији етичког упоређујемо са гледиштем Роуена Вилијамса да без Бога врло лако може доћи до изопачене слободе, која представља суштину дијаболичног. Напослетку бива обрађена Жижекова критика модерног конзумеризма који фаворизује уживање као облик својеврсне изопачене дужности. Грејем Ворд се усредсређује на глобални град који форсира материјални конзумеристички рај, док је духовност нешто споредно.

ЈАВНИ ГРАДСКИ ПРОСТОР НАСУПРОТ ТРЖНОМ ЦЕНТРУ У КОНЗУМЕРИСТИЧКОЈ КУЛТУРИ

/in /by

У раду се као репрезент савремених потрошачких простора разматра тржни центар. Потрошачки простор посматран је као место интеракција између окружења и актера, те актера међусобно. Идеја тржног центра је компресовање и интензивирање јавног простора смештањем свих потребних садржаја под један кров. На тај начин, умањује се потреба купца да се врати свакодневном животу, куповина постаје његова рекреативна активност, а тржни центар сигурно прибежиште. Предмет рада је истраживање ставова корисника према отвореним јавним градским просторима и тржним центрима, као и поређење њихових квалитета и недостатака. Основни циљ је унапређење знања и искуства у истраживачком и пројектанском погледу кроз истраживање односа између корисника, архитектуре и простора. Задатак је да се анализирају релације између архитектонског стваралаштва и ширих социолошко-културолошких промена изазваних комерцијализацијом савременог града – конкретно, пројектантски концепт формирања комерцијалних (превасходно трговачких) простора и утицаја које они имају према ширем градском (физичком и социјалном) контексту и коришћењу.

МЕСЕЧНИ ЧАСОПИСИ ЗА ЖЕНЕ И СТЕРЕОТИПИ – ЖЕНЕ КАО ЕСТЕТСКИ ОБЈЕКАТ

/in /by

Методом анализе садржаја, овим радом сам покушала да дефинишем моделе репрезентације женског идентитета у женским месечним часописима у Србији као и да размотрим однос између понуђених репрезентација и феномена стереотипа у оквиру актуелних питања етике медија. Анализа садржаја показала је да мит о лепоти јесте доминантна аксиологија на којој је изграђен садржај четири анализирана магазина – Лепота и здравље, Joy, Beauty Expert и Топ здравље. Представа жене није сведена толико на репрезентативне фигуре колико на одређени модел понашања који се пре свега тиче жениног односа према телу те њеног ангажовања у циљу достизања утврђених стандарда лепоте. Захтев ’бити лепа’, постављен пред савремену жену, указује се као варијанта стереотипа који је био својствен традиционалном, патријархално одређеном друштву – мушкарци гледају а жене изгледају. Показало се да оваква природа репрезентације жене у анализираним магазинима заправо јесте последица спровођења стратегије конзумеризма као средства за повећање потрошње и стицање економске добити козметичких и модних компанија.