Публикације

ПРИВИДИ ПЛУРАЛИЗМА У ГЛОБАЛНИМ МАСМЕДИЈСКИМ ПЕЋИНАМА

/in /by

Ако је у античком полису Платона бринуло то што се грађани самодовољно ослањају на сопствена уверења о врлинама, не трагајући за знањем, данашњег житеља глобалног псеудополиса опчињавају симулиране информације, слике и уверења која незамисливим бујањем креирају друштвену свест. У сенци масмедијских пећина уочавају се обриси трансформисане демократије, која је све изложенија силовитим налетима мегакорпоративних интереса, доминантних геополитичких утицаја, културног детерминизма и редефинисаног верског фундаментализма. Усамљеном појединцу на “агори” све је теже да формира и сачува сопствено мишљење, идеје и вредности, јер набусита, осиона и конфекцијски униформисана армија технолошки перфектних комуникационих алатки, производећи заглушујући хук бајке о равноправности, миру и мултикултурализму, прикрива све чешће сукобе култура и цивилизација. Програмски типизираном друштву као да недостаје потреба за унутрашњим критичким преиспитивањем, јер живећи усред плиме долазећих и одлазећих комуникационих порука, визија новог поретка се “спинује”. Инфопростор је покривен глобалном мрежом информација и података, док чин размене симболичких садржаја од човека преузимају машине! Уместо ренесансе идеја нуди се ренесанса технологија, коју вешти управљачи глобалним кормилом користе за усмеравање Светске барке ка хридинама нечега што би се могло назвати псеудополисом. Слобода изражавања медија је кисеоник отвореног, јавног комуницирања, стуб демократских гра|евина, али проблем је у чињеници што чувари информационих капија и даље стражаре, овога пута пред “сајбер” просторима. Историја је показала да се у сличним процесима увек знају имена губитника, док се за оним другима увек дуже трага и мање зна.

ОБРАЗОВАЊЕ ЗА МЕДИЈЕ У НОВОМ ТЕХНОЛОШКОМ ДОБУ – ПРОМЕНА ДИСКУРСА

/in , /by

Медији више нису „огледала друштва“ него постају конструктори друштвене стварности и произвођачи свести. Ново технолошко доба даје јак подстицај овој трансформацији, маргинализујући још више суштину и сазнајну вредност поруке, а наглашавајући технолошке аспекте, сензацију новог, спектакл форме и дизајна, који постају сами себи сврха. Када се томе дода већ уочена засићеност информацијама и све тежа селекција садржаја, образовање за коришћење медија и њихово одржавање на друштвено прихватљивом и конструктивном нивоу, постаје све важнија тема. При томе појмови „медијско образовање“ и „образовање за медије“ осцилирају у ономе што подразумевају, наизменично се приближавајући и удаљавајући по значењу. Овај рад настоји да утврди еволуцију идеје о корелацији деловања медија и образовног процеса, у којој се уочавају бар два приступа: могућност да се уз помоћ медија повећа ниво знања и потреба стицања вештина да би се руковало дигитализованим медијима и искористили сви њихови потенцијали.