Публикације

ОД ЧУВАЊА ЈАВНОГ ИНТЕРЕСА ДО РАЗВОЈА ПРЕДУЗЕТНИШТВА

/in /by

Услед глобалних неолибералних трендова који стварају притисак да се у свим друштвеним областима развија тржишна логика (укључујући и културу), Европска унија већ неколико деценија посвећује пажњу питањима предузетништва у култури. Међутим, отпори према комодификацији културе и развоју предузетничког дискурса све су чешћи и интензивнији, и у Европи и код нас. Иако се на многим примерима показало да култура може да постане мотор економског развоја земље (што је све сиромашнијој Србији свакако потребно), појављује се бојазан да промоција ових концепата у ствари само сакрива намеру државе да смањи подршку сектору културе (посебно делатностима које не остварују директну економску добит). Другим речима, доводи се у питање хоће ли култура у Србији остати схваћена као област од јавног интереса. У раду се на основу прегледа релевантне литературе, домаћих и иностраних стратешких докумената и програма анализира утицај приоритета европских програма за културу на доношење одлука у Србији. Такође се анализирају различити односи спрам креативних индустрија (влада, ресорно министарство, сектор привреде, професионалци у култури), који рефлектују стање транзиционих дилема и конфузија, а посебна пажња је усмерена на разматрање резултата истраживања о стратешком развоју културе и европске културне сарадње у Србији и препорукама професионалаца у култури које су добијене путем истраживања Деска Креативна Европа 2016. године. Циљ је да се укаже на неопходност осигурања државне подршке непрофитним делатностима у култури и остварења стратешког приступа развоју креативних индустрија као могућем начину за разрешење транзиционе конфузије. 

О КУЛТУРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ НА НЕОЛИБЕРАЛНИМ ТРЖИШТИМА ИЛИ ЗАШТО О УКУСИМА ТРЕБА РАСПРАВЉАТИ

/in /by

Предмет овог рада је статус културног добра на савременим тржиштима роба и услуга. Истраживање полази од премисе да у савремено доба однос између демократије и културе није могуће разматрати изван вредносне матрице неолибералног капитализма, који остварује непосредан и одлучујући утицај на културно поље. Појмовна апаратура је прецизно дефинисана и потом су анализиране различите теоријске перспективе утемељене на наративима хуманистичког и антрополошког приступа култури. Представљена је неолиберална парадигма о креативним индустријама, а посебна пажња посвећена је институту културног изузећа у трговинским уговорима из две супротстављене перспективе: САД и СТО, с једне стране, и европског приступа културној политици, с друге. Циљ рада је да научном методологијом дискутује однос између нормативних начела културне демократије и пракси неолибералних тржишта. Закључујемо да савремена културна политика треба да се избори да обезбеди сразмеру између тржишно усмерених креативних индустрија и културе чији је смисао у остваривању различитих непрофитних функција: естетских, етичких, образовних, идентитетских, демократских.

УПРАВЉАЊЕ ИНТЕЛЕКТУАЛНИМ КАПИТАЛОМ У КРЕАТИВНОМ СЕКТОРУ

/in /by

Упркос подацима о високој стопи раста креативних индустрија, предузећа која послују у овом сектору и даље имају потешкоћа у привлачењу инвестиција. То је, пре свега, због постојања неадекватне комуникације између предузећа и инвеститора. Креативност сама по себи није питање, јер постоји велики број интересантних идеја и креативних појединаца. Проблем је претварање те креативности у комерцијални производ. Будући да је креативни сектор у процесу стварања вредности највише ослоњен на интелектуална средства, она која су по својој природи неопипљива, то за овај сектор повлачи нову врсту изазова у смислу одређивања њихове вредности и потенцијала стварања профита. За предузећа у креативним индустријама ово је од круцијалног значаја, јер само уколико науче и разумеју како да идентификују, евидентирају и трансформишу своја интелектуална средства у економску вредност, моћи ће и на системски начин да управљају процесом стварања вредности и да потенцијал својих интелектуалних средстава да створе будуће новчане токове јасно прикажу потенцијалним инвеститорима. Предмет овог рада је управљање интелектуалним капиталом у контексту креативних индустрија. Циљ рада је да се истраже путеви артикулисања начина стварања вредности предузећа која послују у креативном сектору, као и повезивање тих начина са конкретним управљачким активностима, посебно оним везаним за стварање одговарајућег пословног модела.

КРЕАТИВНИ СЕКТОР И МЕТАМОРФОЗА ПРОСТОРА: ГРАД ИНФОРМАЦИОНО-ТЕХНОЛОШКЕ ЕРЕ 21. ВЕКА

/in /by

Креативне индустрије заузимају значајну улогу у креирању архитектуре трећег миленијума. Идеје нових градова дигиталног доба у свету трансформишу простор преиспитивањем и померањем физичких ограничења архитектуре. Директан одраз имплементације футуристичких концепата исказује се у двадесет првом веку технолошким иновацијама и трансфером знања, применом савремених технологија и материјала у креирању нових концепата простора града, који поред просторних, носе и нове визуелне, семантичке, друштвене, геополитичке и друге поруке.

КУЛТУРНЕ И КРЕАТИВНЕ ИНДУСТРИЈЕ У ЕВРОПИ

/in /by

Услед транзиције од капиталистичких ка посткапиталистичким друштвима, и преласка са економије робе на економију услуга развој културних и креативних индустрија постаје фокус све већег броја држава. Како још увек не постоје међународно прихваћена дефиниција сектора ни алати за његову анализу, разумевање сектора и инструменти културних политика варирају од државе до државе. Компаративном анализом културних политика Велике Британије, Шпаније, Србије и Хрватске овај рад пружа увид у различит степен развијености мера и подршке везаних за културне и креативне индустрије и нуди препоруке за даљи развој сектора. Компаративна анализа базирана је на статистичким анализама, законима, смерницама и стратешким плановима ових држава, и организована кроз анализу једанаест тема које се показују као кључне за сектор: дефиниција сектора и циљеви државних политика у оквиру сектора; мапирање и анализа података; регионализација; међуресорна и међусекторска сарадња; образовање и тренинг; толеранција; информације, комуникације и технологија; пореска политика; интелектуална својина; подршка малим и средњим предузећима; и интернационализација.

КРЕАТИВНИ РАДНИЦИ – ЗВЕЗДЕ МЕДИЈСКЕ КУЛТУРЕ

/in /by

Креативне индустрије се, захваљујући свом економском потенцијалу, сматрају најперспективнијим видом предузетништва данас, али и у будућности. На развој креативних индустрија у великој мери утиче положај креативних радника који у овом тренутку, чини се, све више одређује медијска култура, оријентисана ка стварању звезда. Креативне личности никада нису биле познатије него данас. Чак и они уметници који не поседују врхунски таленат добијају прилику да се појаве у медијима и представе своје стваралаштво. Изложеност креативних радника медијској пажњи може да има позитивне ефекте, који се у првом реду односе на могућност упознавања масовног аудиторијума са њиховим радом. 

БУДУЋНОСТ СРПСКОГ МЕДИЈСКОГ ПРОСТОРА – КРЕАТИВНО VS. КОМЕРЦИЈАЛНО

/in /by

У савременом информатичком друштву, друштву знања, долази до снажне афирмације феномена културних, односно креативних индустрија које имају врло велики значај за економски, социјални, политички и општи развој друштва. Термин креативне индустрије може бити схваћен као својеврсна антиномија, јединство супротстављених појмова – креативно као одраз аутентичног, индивидуалног, уникатног, стваралачког чина и појам индустрије који собом носи унифицирану, масовну, схематску и континуирану десеминацију културних, уметничких, медијских садржаја. Дерегулација као феномен деведесетих, донела је европском медијском простору јасно разграничење јавних и комерцијалних медија. Разлике међу њима везане су и за питање у којој мери су креативно и комерцијално у медијском деловању у хармонији или сукобу, да ли а приори јавни емитери испуњавају предуслове да њихов програм буде у већој мери креативан, односно да ова компонента сасвим очекивано буде занемарена код комерцијалних емитера. Актуелна европска и домаћа пракса показују да ова констатација не мора да буде увек тачна, доследно и практично реализована, пошто се дешава да и комерцијални емитери делују примерено јавном сервису, односно да јавни медији заборављају да је њихов примарни циљ квалитет и задовољење свих потреба јавности, а не успех према комерцијалним параметрима. Отворено питање је колико ће се под утицајем креативних индустрија модификовати финансијски аспекти пословања медија, као и очекивања у смислу естетског и етичког аспекта њиховог програмског развоја.