Публикације

КРЕАТИВНИ СЕКТОР КАО ФАКТОР РАЗВОЈА ДРУШТВА У НОВОМ МИЛЕНИЈУМУ

Сектор културе постао је значајан партнер у економском развоју земаља. Значај креативног сектора, креативности, културе и уметности све је већи у новом миленијуму. (Година 2009. била је у ЕУ проглашена „Годином креативности“.) Ако је информатичка ера донела логичан, линеаран, транспарентно организован систем размишљања, нова концептуална ера заснива се на инвентивности, креативности, емпатији, особинама које су атрибути културе и уметности. Снага креативног сектора лежи у коришћењу културних потенцијала не само метропола, већ управо малих средина, ради њиховог економског развоја и бржег напредовања. Због тога развој културног туризма, нарочито фестивалског туризма, мора подржати шира културна заједница, али и сама држава, јер је јака култура и уметност оно чиме се можемо појавити равноправно на глобалном светском тржишту.

КОНЦЕПТ КРЕАТИВНИХ ГРАДОВА ИЗ ЕКОНОМСКЕ ПЕРСПЕКТИВЕ

Концентрација економске активности у простору, нарочито у градовима, посебно је изражена током процеса глобализације. Иако су постојала очекивања да ће процес либерализације и снижавање трошкова трговине допринети већој дисперзији производње и људи, у пракси се догодило супротно. Број великих, милионских, урбаних центара је у порасту, као и број становника у њима. Један од могућих разлога због којег се производња, богатство и људи концентришу у градовима јесте еволуција пословне филозофије која се дешавала паралелно са процесом глобализације. Економија знања и идеја заменила је традиционалне концепте. Створена је тзв. креативна ера у којој данас живимо. Градови постају креативни центри и места у којима се генерише економски раст, а понајвише захваљујући великом броју креативних људи (припадницима креативне класе) који су одабрали да живе и раде у модерним урбаним срединама. Креативни градови јесу они који успевају да привуку и задрже таленте. Кључни фактор у поменутом процесу јесте (не)постојање толеранције.

КРЕАТИВНА ЕКОНОМИЈА, ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ПРОСПЕРИТЕТ ГРАДОВА

У раду се разматра питање урбаног развоја, односно економског раста градова, из угла развоја културе и тржишта креативности. С тим у вези, чланак разматра различите приступе и дефиниције креативности, модела и концепата креативних градова, посебно из угла урбаног и просторног планирања. Сучељени су амерички и европски континентални концепт развоја креативности градова. Главнина рада односи се на анализу законских и подзаконских аката и регулатива које, нарочито у пракси, онемогућавају усвајање, афирмацију и примену концепта креативних градова у Србији. Аутор овај проблем посматра у сфери јавне политике – као континуитет диспута у јавној политици једне земље у транзицији – колизиони однос у сфери јавног и приватног интереса и разрешење види у партнерству ова два сектора.