Публикације

РЕФЛЕКСИ СТУДИЈА КУЛТУРЕ У РОМАНУ МАО II ДОНА ДЕ ЛИЛА

У раду се на примеру романа Мао II (1991) савременог америчког писца Дона Делила показује могућност да се роман чита и користи као својеврсна романескна студија културе. Полазећи од утицаја који пробој и развој овог врло разгранатог, методолошки неоптерећеног интердисциплинарног подручја има или може да има на конструисање романескног света фокусираног на културне процесе, у раду се издвајају и тумаче неколики аспекти и поједине епизоде и сцене у наведеном роману, како би се показала њихова коренспонденција са подручјима интересовања студија културе, знања из ове области која су у њих инвестирана, значења приказаних културних феномена и тенденција које роман нуди и њихов потенцијални културолошки значај. У фокусу анализе су, пре свега, приказ и тумачење маса, као физичких и као аспекта идентитета и свести, односно одлике дискурса и представа који се њима производе.

ПРИКАЗ НОСТАЛГИЈЕ ХОНГ КОНГА КАО ТЕМЕ У ТРИЛОГИЈИ КАР-ВАЈА

Хонг Конг је град који представља спој источне и западне културе и који је свој идентитет формирао на мултикултуралним структурама. Од колонијалног периода до транзиције деведесетих, Хонг Конг је прошао зачарани круг економије базиране на капитализму и растућем друштвено-економском притиску Кине. Ово је утицало на начин на који кинематографија Хонг Конга одсликава појам свог дуалног идентитета и конфузије идентитета у постколонијалној ери. Идентитетска збрка огледа се у дубоком осећању носталгије у остварењима Вонг Кар-Ваја, једног од представника кинематографије Хонг Конга. У његовим филмовима, Хонг Конг није само део његове личне стварности већ и портрет историје ове државе. Његови филмови гледаоцима приказују културне и друштвене трансформације. Хонг Конг је у његовим остварењима метафора културних артефаката и додатно одсликава егзистенцијални немир услед амбивалентне дуалности. Он се фокусира на теме као што су љубав, обмана, усамљеност, губитак идентитета и отуђење насталих услед тензија између Хонг Конга, Кине, Британије и Јапана. Полазећи од чињенице да кинематографски простор одсликава идеологије, политичке системе и друштвене односе, ова студија има за циљ да анализира трилогију Вонг Кар-Ваја која се састоји од филмова Days of Being Wild (1990), In the Mood for Love (2000) и 2046 (2004), из једне социолошке перспективе, ради разумевања представе колонијалног идентитета Хонг Конга као дијаспоре – полазећи од Лефавровог оквира који уважава (друштвени) простор као органски, животан и променљив друштвени производ. Студија се фокусира на свакодневицу филмских ликова ради схватања њиховог односа према простору.