Публикације

УЛОГА КРИТИЧКОГ МИШЉЕЊА У ДИГИТАЛНОЈ МЕДИЈСКОЈ КУЛТУРИ И ЈАЧАЊУ ДИГИТАЛНОГ ИМУНИТЕТА

/in /by

Проглашење ванредног стања у Србији узроковано светском пандемијом КОВИД-19 вирусом, довела је до највеће светске кризе од Другог светског рата. Увођењем мера карантина током пролећа 2020. године, дигитална трансформација у многим друштвима је убрзана, а значај медијске и информационе писмености у новонасталим околностима јасно је истакнут. Начини информисања и медијске навике грађана су се мењале, уведен је рад од куће, онлајн настава, а електронска куповина осликавала је нову реалност. Дигитални простор постајао је презасићен информативним, образовним, комерцијалним садржајима и многе институције културе и уметности учиниле су доступним дигитализоване своје архиве, фундусе, вредности, баштину. Интеракција у јавном, дигиталном простору, бивала је све интензивнија, а критичко мишљење афирмисало се као неопходност за јачање дигиталног „имунитета” сваког појединца, али и друштва. Са појавом пандемије паралелно је дошло до појаве инфодемије, која је пред грађане ставила задатак за интензивним критичким преиспитивањем нове дигиталне медијске културе, самог појма медија, пратеће регулативе и медијске политике генерално. У овом раду представљене су стратешке активности Министарства културе и информисања, на плану развоја и унапређења медијске иинформационе писмености на националном и међународном плану, као и сарадње са релевантним телима Европске уније и УНЕСКО-ом (UNESCO).

КРИТИЧКО МИШЉЕЊЕ НА СРПСКИМ ДИГИТАЛНИМ ПОРТАЛИМА

/in , , /by

У раду ће бити истражено критичко мишљење у колумнама, као аналитичком новинарском жанру, кроз који новинар износи крајње личан, слободан, субјективни став. Специфичност је што смо се определили да предмет анализе буду колумне на дигиталним порталима, које делом личе на овај жанр у штапаним медијима, али попримају особености дигиталних медија као што су хипертекстуалност, мултимедијалност и интерактивност… Кроз анализу преко осамдесет колумни са три различита портала, биће указано које су доминантне теме колумни у онлајн новинарству, који новинари данас пишу аналитички и да ли пишу критички. Узорак истраживања чини 85 колумни објављених у периоду од 1. до 31. јула 2020. на порталима „Н1”, „Нова.рс” и „Печат”. Од укупног броја анализираних колумни у датом периоду, на порталу телевизије „Н1” објављено је 13, на порталу „Печата” 19, а на порталу „Нова.рс” 53 колумне. Главни циљ истраживања је био да се утврди у којој мери постоји и на који начин комуницира са публиком критичко мишљење на онлајн порталима.

МЕДИЈСКИ ТЕКСТ КАО ТУМАЧ И КРИТИЧАР РЕАЛНОСТИ

/in , , /by

Са циљем да утврдимо потенцијале електронских медија за квалитетно информисање грађана и могућност подстицања критичког мишљења посебно током ванредне ситуације, у овом случају пандемије коронавируса, истраживане су реторичке стратегије и њихов потенцијал у афирмацији плурализма ставова. Предмет истраживања су биле информативне емисије два јавна сервиса (Радио телевизија Србије – РТС и Шведска телевизија – СТВ) и једне комерцијалне кабловске ТВ куће из Србије (Н1). Методом анализе садржаја дошли смо до закључка да су сва три медија пружила свеобухватне и кохерентне информације из проверених извора. Начин презентације догађаја углавном карактерише објективност и непристрасност (мада РТС показује тенденцију развијања стратегије застрашивања). У погледу плурализма ставова видимо највеће разлике, пошто је он вишеструко присутнији у програмима шведског јавног сервиса и комерцијалне кабловске телевизије (Н1), него српског јавног сервиса. Једна од специфичности реторике и презентације реалности од стране ТВН1 је изразита критичност и редовна дискредитација актуелног политичког руководства и одлука које је оно доносило.

КРИТИЧКО МИШЉЕЊЕ У ДИГИТАЛНОЈ ЕРИ

/in , , /by

Овај текст полази од премисе да је критичко мишљење претња за власнике капитала у медијима, а да је критички поглед на свет уједно и насушна потреба новинара и јавног мњења због чега долази до промена у раду савремених новинара. У раду је, кроз емпиријски увид, указано на неизбежне замке које стоје на путу развоја критичког мишљења код новинара запослених у новим медијима, односно на интернет порталима који су регистровани као јавна гласила. Основни циљ рада је истраживање опстанка улоге критичког мишљења у медијима дигиталног окружења који се све брже развијају управо уз (никада јасно изречен) услов да критичка мисао остане страна за већину корисника интернета. У закључку рада указано је и на могуће стратегије отпора искључиво тржишно оријентисаним медијима

ДРУШТВЕНИ АНГАЖМАН МЛАДИХ УМЕТНИЦА У ДИГИТАЛНОМ КОНТЕКСТУ

/in , , /by

Младе жене заузимају све значајније место у онлajн простору користећи све предности дигиталног доба и стваралачке карактеристике интернета и дигиталних медија. У тексту се испитује да ли и у којој мери младе ауторке из Србије користе своју уметничку продукцију и своје профиле на дигиталним  платформама за изражавање друштвено политичких ставова, и каквих, а посебно какво је њихово разумевање феминизма, родне равноправности и искуство са родном дискриминацијом. Друштвени контекст прве половине 2020. године током које је рађено истраживање обележила је пандемија и последично ванредно стање и изолација, а поред тога уобичајеном окружењу њиховог стваралаштва припада и сексизам у медијима и јавном простору. Истраживање је обухватило индивидуалне интервјуе са осам ауторки млађе генерације у различитим уметничким пољима (визуелне уметности, музика, филм, књижевност и извођачке уметности), кроз које је испитивана њихова употреба друштвених мрежа и дигиталних платформи, критичко мишљење и критичка уметничка продукција, те реакције на глобалну кризну ситуацију и друштвене проблеме.