ПРЕИСПИТИВАЊЕ ОСНОВНИХ, КАТЕГОРИЈАЛНИХ ПОЈМОВА ВЕЗАНИХ ЗА ПРЕИНАЧАВАЊЕ АРХИТЕКТОНСКО-УРБАНИСТИЧКЕ МАТРИЦЕ БЕОГРАДА
Разматрање било које историјске теме када су архитектура и град у питању нужно намеће упитаност којим категоријалним апаратом мишљења оперишемо. Подразумевање да знамо шта чиме именујемо и како у тим границама мислимо може да склизне у неразумевање. У том смислу је неопходно прецизирати шта су архитектонска историја, шта архитектонска критика а шта теорија архитектуре. Њихови временски хоризонти мишљења су различити и историја архитектуре и архитектонска критика немају исту могућност повратног деловања на Архитектуру и на Град. У том смислу се и жељени појам критичке историје мора додатно профилисати. Разликовање повести од историографије, као и историје догађаја од историје постојања трансвременских физичких структура, почетни су кораци за гипкију и боље одређено, друштвено корисније разграничавање домена. На једном од многих могућих примера, простору онога што се у Београду зове Теразијска тераса, показује се збрка логика и делања која, због помањкања критичке јавне речи у поводу текућих урбанистичких одлука, заувек затвара ретку топографску могућност и изванредне урбанистичке идеје.
