Публикације

РАСПРАВЉАЊА СА МНЕМОСИНОМ

Овај рад представља преглед важнијих европских приступа проучавању колективног памћења. У њему ће најпре бити говора о тезама оснивача дисциплине, француског социолога Мориса Албвакса. Након тога, у раду ће да буду представљене најважније идеје и појмови осталих класика студија памћења, попут оних француског историчара Пјера Норе и немачких професора Јана и Алаиде Асман. Напослетку, пажња ће да буде посвећена савременим приступима студија памћења – транснационалном памћењу и студијама медија колективног памћења.

КУЛТУРОЦИД НАД СРБИМА У ХРВАТСКОЈ У КОНТЕКСТУ РАТОВА ДЕВЕДЕСЕТИХ

У раду се разматра проблем уништавања српске културне баштине у Хрватској за време ратних сукоба у Југославији (1991–1995) уз указивање на чињеницу
да се на поменутом простору десио културни и духовни геноцид над Србима у троструком виду: девастирање православних цркава и манастира, уништавање библиотечких фондова, тј. књига српских аутора, оних писаних ћириличним писмом
или издатих у Србији, а онда и рушење споменика посвећених антифашистичкој
борби, као и оних подигнутих у славу знаменитих личности српског порекла. Имајући у виду сва три аспекта планског затирања трагова српске културе указујемо
на то да су Срби као нациoн изложени континуираној трауми, изазваној једним од
највећих културолошких злочина почињених након Другог светског рата.

ЧЕТИРИ И ПО ДЕЦЕНИЈЕ КОНФУЗНЕ ТИШИНЕ

Тема овог рада је трагање за верификованим, ванидеолошким значајем и анализа разлога јавног заборава на догађај, који је под именом „Конгрес културне акције у СР Србији” одржан крајем 1971. године у Крагујевцу. У раду се полази од тезе да је реч о највећем скупу из области културне политике у Србији у 20 веку. Прва посебна хипотеза је да су разлози институционалног заборава идеолошки, друга да су тзв. „догађаји на маргини” аутохтона појава и трећа да је најпримеренија врста заборава на овај догађај – „заборав као конфузна тишина”. Циљ истраживања је утврђивање реалне слике о догађајима пре, за време и после „Конгреса културне акције”. Методолошки се користи метода „усмене историје” (интервјуи са учесницима), уз анализу садржаја секундарних извора.

БАШТИЊЕЊЕ ИДЕЈА И ДЕЛА СТЕВАНА МАЈСТОРОВИЋА

Трибински програм Завода за проучавање културног развитка организује се у знак сећања на његовог оснивача и првог директора Стевана Мајсторовића, бавећи се актуелним темама културне политике, културног развоја као и културног стваралаштва. Имајући у виду спољнополитички и социокултурни контекст времена у коме је Мајсторовић стварао и делао, у овом раду се кроз упоредну анализу садржаја разматра на који начин се кроз програмски циклус јавних трибина Завода његово дело данас чини делатним и изнова актуелним. Подстицај за истраживање је и теоријски и практични, а посебна пажња посвећена је темама као што су културна права, мултикултурализам, културни развој, културне потребе, културни идентитет, итд. У закључном делу истиче се сложеност новог критичког читања тема о култури и демократији које је пре готово четири деценије у својим истраживачким радовима и студијама заступао Стеван Мајсторовић, као прилог дијалогу о култури и култури сећања.

СТВАРАЊЕ И РУШЕЊЕ ВОЈНОГ ИДЕНТИТЕТА НА ПРИМЕРУ ЗГРАДЕ ДОБРОВИЋЕВОГ ГЕНЕРАЛШТАБА

Кроз рад сe истражујe и анализира како сe стварао војни идeнтитeт нових држава (СФРЈ, СРЈ, СЦГ и РС) на примeру рeпрeзeнтативних војних објeката – Гeнeралштаба (ДСЗПНО). Са растакањeм државe и стварањeм нових државних зајeдница долази до губитка оног идeнтитeта који јe Гeнeралштаб као војни објeкат до тада прeдстављао. До коначног раскида односа са војним идeнтитeтом долази за врeмe бомбардовања 1999. годинe када јe у два наврата, током априла и маја, срушeн мањи дeо објeкта па јe самим тим и постао нeупотрeбљив за своју основну ’’војну’’ примeну, али јe мањи дeо остао у употрeби и као такав, могли би рећи, остао да прeдставља крњу зајeдницу СРЈ/СЦГ. Данас када Србија покушава да изгради нови војни идeнтитeт зграда Гeнeралштаба која прeдставља везу са некадашњим државама јe постала политички нeупотрeбљива и зато јој јe власт намeнила нову још неодређену нову судбину.

СРАМОТА ТЕЛА

КУЛТУРА СЕЋАЊА НА ЛИК ЈОСИПА БРОЗА ТИТА У ПОСТЈУГОСЛОВЕНСКИМ ДОКУМЕНТАРНИМ СЕРИЈАМА

Циљ овог рада је анализа политике репрезентације лика Председника Јосипа Броза Тита у најзначајнијим телевизијским серијама у периоду после 2000. године. Након кратког прегледа улоге коју је аудиовизуелна слика (филмска, а затим телевизијска) играла у изградњи Титовог култа личности у периоду СФРЈ, главни део рада се анализом тематског и наративног садржаја релевантних ТВ серија бави начином на који су наслеђени дискурси из периода социјализма прошли кроз политичку и друштвену транзицију. Критички сумирајући променљиво значење приказа Титовог лика у контексту конструкције и ре-конструцкије културе сећања у главном делу рада се диференцирају постојећи националистичко-патриотски и конзумеристички приступи.

КУЛТУРА СЕЋАЊА И ЈУГОСЛОВЕНСКИ РОКЕНРОЛ

Рад је посвећен култури сећања на југословенски рокенрол у Србији овде и сада. Рокенрол у естетском и социолошком смислу, по аутору, представља важну карику у ланцу културне традиције српског друштва. Он и популарна култура уопште (укључујући џез и забавну музику) неоправдано су запостављени иако стоје уз раме народној и сеоској култури као традиционалним формама стваралаштва. Овдашња политичка и културна елита не схвата да српска урбана традиција може представљати најважнију спону Србије са светом који се глобализује и модернизује. Она културу сећања и идентитете резервише превасходно за традиционалне фолклорне форме наше културне баштине, сматрајући (вероватно) да у оквир појма традиција улазе само елементи руралног начина живота. Аутор овога рада се критички осврће на културну политику која је некомпатибилна са савременим и модерним културним кретањима у свету, а то чини кроз поглавља која су посвећена дефинисању културе сећања као социолошког феномена, културној анализи југословенског рокенрола (његовим дометима и доприносима) и политички програмираном забораву. Заборав у овом виђењу није случај већ свесно опредељење политичког естаблишмента. Рокенрол, а поготову онај са префиксом југословенски, не уклапа се у његову идеолошку, апсолутистичку и популистичку матрицу.

СРБИЈА У ЕВРОПСКИМ ПУТЕВИМА КУЛТУРЕ

Текст се састоји из два дела. У првом делу се разматрају елементи контекстуализације европских путева културе – процеси изградње европског идентитета и интерпретације европских вредности и наслеђа, уз осврт на однос културе и политике сећања, као и медијације историје путем наслеђа. У тексту се даље анализирају историјски предуслови за формирање културних образаца на подручју данашње Србије, у склопу цивилизацијских кругова обележених противречностима на релацији Исток – Запад. Такође се подвлаче амбивалентности вредносних оријентација Србије и валоризације империјалног наслеђа на овој територији као тачки одређења према савременим европским токовима, нарочито у оквиру балканистичког дискурса. У другом делу текста се пружа преглед „Европских путева културе“ и мапирају алтернативни тематски оквири за учешће Србије у овом програму Савета Европе, који ће уважавати принципе културне разноликости и обухватити једно шире поимање културног наслеђа као пут ка успостављању бољег разумевања сопствене прошлости и заједничке будућности.