Публикације

ЛЕГАТИ У КУЛТУРИ С ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА КУЋУ ЛЕГАТА У БЕОГРАДУ

/in /by

Брига о културној баштини спада у приоритете сваке државне културне политике. Најважнија је заштита, јер се изгубљено не може надокнадити, а од изузетне важности су и њено проучавање и презентација јавности. С једне стране, за очекивати је да су у осиромашеној држави издвајања за културу сведена на минимум, али с друге, постоји и велики број нерешених проблема који не зависе од финансија, попут уређивања правне регулативе када је ова област у питању. У раду се говори о легатима из области ликовних уметности који су поверени граду Београду и кључним проблемима са којима се легатари сусрећу. Посебна пажња посвећена је легатима о којима брине Кућа легата, као јединствена државна институција у земљи, чија је основна делатност везана за легате и легаторство. 

ПРИХОД ОД АРХИТЕКТОНСКЕ БАШТИНЕ

/in /by

Истраживање, обнова и одржавање непокретне културне баштине захтева средства за финансирање. Потребно је стручно размотрити све проблеме, стање на терену, потребе и предложити нов начин финансирања који мора бити у складу са могућностима друштва и начелима тржишта. Споменички приход представља начин укључења непокретне културне баштине у економски живот. Уколико се поступа према стручним начелима, такво укључење не претставља напад, негацију или профанизацију наслеђа већ први корак у регулацији споменичког потенцијала неке територије. Споменички приход обезбеђује одрживо управљање спомеником, дефинише максимални број корисника споменика, ограничава експлоатацију споменика, подстиче на правилан однос према споменику, стимулише баланс између прихода и расхода, даје подстицај даљем истраживању, обезбеђује средства потребна за текуће одржавање и даља истраживања итд. Приликом истраживања кориштена су теоријска и практична искуства земаља која су увела наплату Споменичке ренте.

ЖИВЕТИ БЕЗ КУЛТУРЕ: МЕДИЈИ И КУЛТУРНА ПОЛИТИКА У СРБИЈИ

/in /by

Медији су посредници у културном систему. Њихова улога је да као пси чувари будно мотре на потезе владе. Зато је предмет овог рада однос медија и културне политике у Србији. Основно истраживачко питање је: ако културна политика представља одговор на културне потребе и проблеме друштва и посебних друштвених група у области културе и уметности, на који начин медији посредују у остваривању ове функције. Посебно питање је чије интересе медији заступају. Ако су у приватном власништву, да ли чувају интересе грађана у чије име владе воде јавне практичне политике или интересе власника капитала.

МУЗЕЈИ И ЕТИКА: ПРИСВАЈАЊЕ ПРОШЛОСТИ

/in /by

У раду ћемо покушати да осветлимо једно од питања која се тичу етике музеја, а то је питање права музеја на поседовање артефаката који чине део културне баштине других земаља. Ово питање постало је све присутније у јавности у последњих десетак година, с тенденцијом добијања још већег значаја. Постоји неколико битних саставних делова овог проблема. Једно од њих се односи на чињеницу да су многи музеји до предмета који чине њихове значајне колекције дошли без претераног инсистирања на утврђивању власништва над артефактима које су куповали и добијали од својих донатора, али су исто тако до многих дошли и легалним путем. Неки истраживачи такође отварају питање аутентичности оних који потражују артефакте. Тако, на пример, питају се они, с обзиром да етрурска цивилизација више не постоји, коме би предмете који чине етрурску културну баштину требало вратити? Италији?