Публикације

НАУЧНИЦИ И КУЛТУРНА ДИПЛОМАТИЈА СРБИЈЕ

/in /by

На основу истраживања (Упитник Научници и културна (научна) дипломатија Србије, спроведен међу запосленима у истраживачким, научним и наставним
звањима на факултетима и институтима у Републици Србији од 1. до 15. новембра 2021. године), анализе доступних докуманата Министарства просвете, науке и
технолошког развоја Републике Србије, као и литературе, у раду се анализира место
и улога научника у културној, односно научној дипломатији Србије. Уз подсећање на
историјски значај научника у политичком и друштвеном развоју Србије још од почетака изградње модерне српске државности, наглашава се место научника у друштву
и анализирају се могућности да се примене добри примери у садашњости. На основу
података о учешћу српских научника у међународним пројектима и умрежавању с
научницима у Европи и свету, рад ће пружити препоруке за бољу употребу ових веза
у (ре)позиционирању Србије у билатералним и мултилатералним односима. Рад
презентује актуелни став научника у Србији о потреби и значају културне (научне)
дипломатије, при чему одговара и на питања: колико је њих учествовало у акцијама културно-дипломатског карактера, да ли себе доживљавају као актере културне
дипломатије и на које начине се може организовати културна дипломатија Србије?
На крају, поред анализе могућности и домета ангажовања научника у циљу промоције Србије и њених интереса у међународним односима, овај рад даје и конкретне
препоруке за оснаживање и развој културне дипломатије Србије.

ПРОБЛЕМ МЕЂУОДНОСА КУЛТУРНЕ ДИПЛОМАТИЈЕ И НАЦИОНАЛНЕ КУЛТУРНЕ ПОЛИТИКЕ У ПОЉУ МУЗИКЕ: ИСКУСТВА ИЗ СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ КАО МОГУЋИ ОРИЈЕНТИР

/in /by

У раду ћемо детаљно размотрити дискрепанцу између две појаве: опадања развоја хорског аматеризма започетог половином педесетих година протеклог
столећа и истовременог успона ове праксе у културној дипломатији социјалистичке
Југославије. На основу, с једне стране, увида у различите фазе кроз које је хорски
аматеризам пролазио у првим деценијама након Другог светског рата, заједно са
интервенцијама креатора југословенске културне политике у правцу његове ревитализације и експанзије, као и с друге стране, на јачање његове улоге и престижа у
билатерним културним разменама у овом периоду, покушаћемо да укажемо на то:
1. колико је важна повезаност културне дипломатије и националне културне политике и да одговоримо на питање: 2. да ли је фокусирање на развој различитих области у музици у националним оквирима плодотворно и за културну дипломатију

КУЛТУРНА ДИПЛОМАТИЈА НЕСВРСТАНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ – ОДБЛЕСАК ЗАБОРАВЉЕНОГ НАСЛЕЂА

/in /by

У раду се укратко представља историја културне дипломатије несврстане Југославије у односу на Глобални Југ. Посебна пажња посвећена је сарадњи Југославије и афричких земаља и то на пољу: музелогије, књижевности, фестивала,
гостовања уметника и интелектуалаца, организованих изложби и стварања институција за сарадњу. Истакнуте су главне институције и облици сарадње. Рад садржи и преглед и интерпретације несврстаног наслеђа поводом шездесете годишњице Београдске конференције несврстаних земаља, посебно приказ двеју најважнијих
изложби организованих тим поводом – Музеја афричке уметности Несврстани свет
и Музеја Југославије Прометеји новог века. Посебно су обрађене и могућности културне дипломатије данас, а које узимају у обзир неке скорије примере сарадње из
земље и региона.

ДЕЛАТНОСТ ГАЛЕРИЈЕ МАТИЦЕ СРПСКЕ У СЛУЖБИ КУЛТУРНЕ ДИПЛОМАТИЈЕ

/in /by

У оквирима богате и разноврсне делатности музеја која подразумева
изложбене, издавачке, едукативне и конзерваторско-рестаураторске активности
посебно место имају програми међународне сарадње који, уколико су добро осмишљени, могу имати важну улогу у систему културне дипломатије сваке земље. У
процесу трансформације од традиционалног ка модерном музеју 21. века Галерија
Матице српске важан део својих активности усмерила је ка међународној сарадњи
и самим тим и културној дипломатији. Те активности реализују се кроз прихватање изложби установа из иностранства, гостовања изложби Галерије Матице
српске у европским музејима, приређивање заједничких изложби с музејима у региону, сарадњу са страним културним центрима и протоколарне посете. Кроз добро
осмишљене теме и програме који промовишу националну уметност, везе с другим
културама и културу других народа, делатност музеја – изложбе и публикације,
могу постати важно оруђе бољих међународних односа и темељ активне сарадње
међу музејским установама на широком простору Европе.

КОМПОЗИТНА СЛИКА ДРЖАВЕ: УЛОГА КОЛЕКЦИЈА И КОЛЕКЦИОНАРСТВА У КУЛТУРНОЈ ДИПЛОМАТИЈИ

/in /by

Већ у доба касне ренесансе, а посебно у време барока, израња један нови
комплексни вид идентитета који, у складу с друштвеним нормама и очекивањима,
ствара и обликује сама индивидуа. Слика коју приказујемо и остављамо свету није
неминовно био само сликани или вајани лик, наручивање архитектонског дела или
писање мемоара, то је могао да буде и вишеструки приказ сопства какав су пружале
раскошне библиотеке и први кабинети реткости. Истовремено с развојем идеје о
колекцији као огледалу индивидуе, развијао се и паралелни концепт где је збирка прерастала међе индивидуалног и постепено настајала симболичка слика колективног
идентитета држава тога доба. Улога колекција у грађењу алегоризоване слике државе и њено место у културној дипломатији биће идеја водиља овога текста. Али
да би се на прави начин схватило како једна колекција постаје огледало државног
идентитета мора се овај механизам прво објаснити на личном, па тек потом на
колективном плану.

МЕКА МОЋ БАЛКАНА

/in /by

Тема овог рада је истраживање потенцијала меке моћи српских ТВ серија
насталих од 2015. до 2021. године, посебно кроз анализу игране ТВ серије Сенке над
Балканом (Драган Бјелогрлић, 2017) и њихову улогу у областима културних односа
и дипломатије Републике Србије. Рад користи методе квалитативне (текстуалне, наративне и жанровске) и квантитативне (остварени финансијски резултати
емитовањем, дистрибуцијом и пласманом на фестивалима и друштвеним мрежама) анализе. Циљ рада је да кроз тематски и жанровски разноврсне, наративно
комплексне и слојевите студије случаја мапира потоње моделе анализе меке моћи
ТВ серија, као и њихов значај за националну културну политику и дипломатију.
У том кључу мултифасетни наратив Сенки над Балканом, пратећи узбудљива
збивања историјског трилера у interbellum Београду, постаје прича прошлости и
садашњости, културних и политичких тензија, супротстављених страна и конфликтних идентитета у земљи и региону. Истовремено, серија ствара слику Србије – национални имиџ, брендирање нације и земље – окренуту и намењену свету,
али не нужно насталу у оквирима државних приоритета и модела. Регионални и
светски одјек Сенки над Балканом, добар пласман, промоција и позитивне критике сведоче о вештом преображају глобалног у локални (глокалној експлоатацији и
расту меке моћи ТВ серија) феномен, као и о успешно оствареној мисији културне
дипломатије – апроприсаном идентитету и повећаној видљивости земље и нације.

КУЛТУРНА ДИПЛОМАТИЈА СЈЕДИЊЕНИХ АМЕРИЧКИХ ДРЖАВА: ОСОБЕНОСТИ И ДЕЛОВАЊЕ У СРБИЈИ

/in /by

Циљ овог чланка је да осветли историјске и интелектуалне оквире унутар којих је концепт америчке културне дипломатије настајао и мењао се, као и да идентификује особености његовог теоријског формулисања и практичне примене. Америчко историјско искуство, најпре оно међуратно, а затим ратно и хладноратовско, суштински је одредило начине на које се развијао дипломатски систем Сједињених Америчких Држава. Такође, академске и друштвене дебате о улози и значају културе у остваривању националног интереса биле су, и до данас су остале, одраз трансформација међународног система и америчке позиције у њему. Искуство супер-силе током хладноратовског биполарног система, као и потоњег неупоредивог статуса глобалног хегемона током постхладноратовског униполарног момента, обликовало је праксу америчке дипломатије на начин који је повремено замагљивао разлику између природе и обима војног и културног преимућства Сједињених Држава. Ово је евидентно и из примера америчких културно-дипломатских односа са Србијом и бившом Југославијом, анализираних у трећем одељку текста. Кључни налаз је да, поготово у контексту политике великих сила, културни аспект спољне политике функционише само у садејству с војностратешким; те да се културном дипломатијом може сматрати само она врста културног утицаја која се циљно остварује у склопу општих дипломатских напора.

КУЛТУРНА ДИПЛОМАТИЈА НР КИНЕ НА ЗАПАДНОМ БАЛКАНУ: СРБИЈА У УПОРЕДНОЈ ПЕРСПЕКТИВИ

/in /by

Народна Република Кина кроз различите и бројне форме јавне и културне

дипломатије већ дуго настоји да у свету побољша слику о себи. Откад је постала

један од значајних и утицајних актера међународног система, јавила се и потреба

да се промени њена перспектива према другима, али и перспектива других према

њој. Да би то остварила, НР Кина је почела да примењује проактивну стратегију

јавне и културне дипломатије, да би се промовисала као одговорна велика сила и да

би допринела формирању позитиваног наратива о себи у међународним односима.

Кинеске власти кроз неколико великих иницијитава глобалног домета, које укључују

економске, политичке и културне стратегије, настоје да побољшају и промовишу

имиџ своје земље као поузданог политичког и економског партнера. У том процесу култура и културна размена постају једно од најважнијих оруђа Кине за увећање њене меке моћи. Како ове иницијативе обухватају и Западни Балкан, а тиме и Републику Србију, Кина користи различите методе и инструменте културне дипломатије који се крећу од оснивања Конфуцијевих института и академске сарадње, до интернационализације кинеских медија и њеног медијског присуства у овим земљама. Циљ овог рада је да прикаже и опише како наведени инструменти функционишу на Западном Балкану и како се примењују у Републици Србији у поређењу с другим земљама региона.

КАКВУ НАМ ПОРУКУ ШАЉЕ РУСИЈА: РУСКА КУЛТУРНА ДИПЛОМАТИЈА У СРБИЈИ НА ПОЧЕТКУ 21. ВЕКА

/in /by

У светлу новог приступа промоцији Руске Федерације у свету, аутор текста разматра њену културну дипломатију у Републици Србији. Основно питање на које тражи одговор је каква је вредносна оријентација руског деловања у Србији на овом плану и о којим средствима деловања је реч. Аутор налази да су главни правци персуазивног деловања Руске Федерације истоветни њеним политичким циљевима у Србији и да је представа о Русији као заштитиници Срба у основи његове вредносне оријентације. Најзначајније недостатке у персуазивном деловању Русије аутор налази у одсуству проруски оријентисане културне елите у Србији и телевизијског канала.

КУЛТУРА У СПОЉНИМ ОДНОСИМА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ: КА НОВОЈ ПАРАДИГМИ КУЛТУРНЕ ДИПЛОМАТИЈЕ?

/in /by

Рад се бави истраживањем развоја агенде културне дипломатије Европске уније (ЕУ), од културе у спољним односима до инклузивних културних односа и новог духа дијалога као политичког наратива и институционалне логике, на чијим темељима се постављају основе за креирање савремених приоритета европске спољне културне политике, њених инструмената и програма. Теоријски и емпиријски оквир анализе постављен је сагледавањем дихотомија дискурса и политичке реторике која окружује културну дипломатију ЕУ. Методологија рада заснована је на анализи дискурса и докумената јавне политике ЕУ, иницијатива, садржаја и саопштења који се односе на културну дипломатију и спољну културну политику, како би се сагледале њихове развојне фазе, концепција и опсег деловања за унапређење међународних културних односа. У дефинисању и интерпретацији актуелног европског наратива и парадигме културне дипломатије, у раду се полази од мултиперспективног теоријског утемељења културне дипломатије и повезаних концепата. Анализа показује како је деценијско настојање ЕУ ка уобличавању спољнополитичке и културне стратегије од имплицитног добило свој ескплицитни израз.