Публикације

КУЛТУРНЕ И КРЕАТИВНЕ ИНДУСТРИЈЕ У ЕВРОПИ

Услед транзиције од капиталистичких ка посткапиталистичким друштвима, и преласка са економије робе на економију услуга развој културних и креативних индустрија постаје фокус све већег броја држава. Како још увек не постоје међународно прихваћена дефиниција сектора ни алати за његову анализу, разумевање сектора и инструменти културних политика варирају од државе до државе. Компаративном анализом културних политика Велике Британије, Шпаније, Србије и Хрватске овај рад пружа увид у различит степен развијености мера и подршке везаних за културне и креативне индустрије и нуди препоруке за даљи развој сектора. Компаративна анализа базирана је на статистичким анализама, законима, смерницама и стратешким плановима ових држава, и организована кроз анализу једанаест тема које се показују као кључне за сектор: дефиниција сектора и циљеви државних политика у оквиру сектора; мапирање и анализа података; регионализација; међуресорна и међусекторска сарадња; образовање и тренинг; толеранција; информације, комуникације и технологија; пореска политика; интелектуална својина; подршка малим и средњим предузећима; и интернационализација.

МЕДИЈСКА КУЛТУРА У СЕНЦИ ЕКОНОМИЈЕ МЕДИЈА

Некада су у теоријским разматрањима друштвене улоге медија доминирале теме везане за васпитни, идеолошки и пропагандни утицај медија. За разлику од ранијих времена, данас се о медијима више говори као о подручју интензивних комерцијалних и профитних активности него као о чиниоцима и средствима културног развоја. Све је очигледније да некадашњу политику и праксу, које су се залагале за афирмацију и ширење медијске културе, наткриљује сенка економске експлоатације медија. Будући да се данашња медијска пракса све више валоризује са становишта економске ефикасности, теоријска интересовања се постепено измештају ка питањима економске експлоатације медија.