Tag Archive for: културне потребе

Термин културна партиципација означава више појмова; од учествовања активистичких организација у културном животу, преко посећивања локалних културних садржаја од стране одређене публике, до свакодневних културних пракси становника градова. У овом раду биће представљене тренутне ситуације у овој области културне политике, кроз упоредну анализу четири земље – Србије, Хрватске, Шведске и Холандије. Познато је да су Србија и Хрватска кроз историју пролазиле кроз релативно сличне фазе, а данас се, покушавајаћи да буду интегрисане у Европску унију, суочавају са готово истоветним проблемима процеса транзиције, док су културна конзумација и партиципација релативно занемарене области или је њихов развитак тек у повоју. С друге стране, Шведска и Холандија, обе дугогодишње чланице Европске уније и веома развијене земље не само у политичком и економском смислу, већ самим тим и у области културних пракси јесу врхунски примери успешне имплементације метода културних политика у правцу одржавања или даљег побољшања конзумације и партиципације. Ове методе требало би да послуже као примери, или бар идеје за осмишљавање стратегија усмерених у правцу решавања проблема ниског нивоа партиципативности и конзумације културних садржаја у поменутим балканским земљама.

У раду су представљени најважнији резултати истраживања културног живота и културне партиципације средњошколаца у Србији. Подаци су показали да активности из домена јавног културног живота не спадају у омиљене начине провођења слободног времена ученика средњих школа у Србији, које они најчешће „троше“ кроз активности које се одвијају у тзв. приватној сфери (гледање ТВ и слушање музике, бављење спортом и коришћење рачунара), за које је потребна мања количина материјалних средстава. Због тога средњошколци нису чести посетиоци догађаја из области културе. Поред групе средњошколаца која практично не учествује у јавном културном животу, идентификовали смо и групу ученика која одлази у институције културе и посећује програме из области културе, која чини просечно око 8.5 процената (статистичка процена) ове популације. Међу њима између 3.5% и 5.5% ученика партиципира у јавном културном животу барем једном месечно. Генерално посматрано, већина средњошколаца не учествује у јавном културном животу, али се не може говорити о одсуству из јавног живота у целини. Ипак, детаљније анализе показују да значајан део средњошколске популације не учествује у јавном културном животу, и да су за велики део ове популације културни програми недоступни или незанимљиви, било ради недостатка слободног времена, интересовања, концепције јавног културног живота, финансијски или територијално. Овакав тренд, да већина ученика средњих школа у Србији не учествује у јавном културном животу, може да има озбиљне последице по будућност ове друштвене групе, али и целог друштва уопште. Последице нису одмах “видљиве”, већ се испољавају кроз дужи временски период, различитим интензитетима и различитим формама у скоро свим деловима друштвене структуре.