Публикације

КУЛТУРНИ ЖИВОТ И ПОТРЕБЕ УЧЕНИКА СРЕДЊИХ ШКОЛА У СРБИЈИ

/in /by

У раду су представљени најважнији резултати истраживања културног живота и културне партиципације средњошколаца у Србији. Подаци су показали да активности из домена јавног културног живота не спадају у омиљене начине провођења слободног времена ученика средњих школа у Србији, које они најчешће „троше“ кроз активности које се одвијају у тзв. приватној сфери (гледање ТВ и слушање музике, бављење спортом и коришћење рачунара), за које је потребна мања количина материјалних средстава. Због тога средњошколци нису чести посетиоци догађаја из области културе. Поред групе средњошколаца која практично не учествује у јавном културном животу, идентификовали смо и групу ученика која одлази у институције културе и посећује програме из области културе, која чини просечно око 8.5 процената (статистичка процена) ове популације. Међу њима између 3.5% и 5.5% ученика партиципира у јавном културном животу барем једном месечно. Генерално посматрано, већина средњошколаца не учествује у јавном културном животу, али се не може говорити о одсуству из јавног живота у целини. Ипак, детаљније анализе показују да значајан део средњошколске популације не учествује у јавном културном животу, и да су за велики део ове популације културни програми недоступни или незанимљиви, било ради недостатка слободног времена, интересовања, концепције јавног културног живота, финансијски или територијално. Овакав тренд, да већина ученика средњих школа у Србији не учествује у јавном културном животу, може да има озбиљне последице по будућност ове друштвене групе, али и целог друштва уопште. Последице нису одмах “видљиве”, већ се испољавају кроз дужи временски период, различитим интензитетима и различитим формама у скоро свим деловима друштвене структуре.

ПОЗОРИШНА ПУБЛИКА У СРБИЈИ

/in /by

У раду су представљени најважнији резултати истраживања драмске позоришне публике свих професионалних позоришта у Србији. Анализом структуре драмске публике свих професионалних позоришта у Србији утврдили смо релевантне социо-демографске карактеристике драмске публике професионалних позоришта. Такође, један од најважнијих резултата је и да професионална позоришта у Србији имају простора да унапређењем свога рада и комуникације са публиком обезбеде бољу посећеност. Утврђено је да је постојање квалитетне Web (интернет) презентације позоришта апсолутно неопходно уколико позориште жели да прати трендове у начину комуникације и информисања у савременом информатичком друштву. Професионална позоришта у Србији могу да рачунају на просечно 15 % редовне публике, али и на дупло више потенцијалне редовне публике као “резервоара” из кога би се могла обезбедити већа и стабилнија посећеност. Најважнији разлози за ретке посете позоришту нису директно везани за рад позоришта и његове карактеристике, него за друштвено економске услове у којима публика егзистира и доминантне вредносне орјентације у друштву.