Публикације

БАШТИЊЕЊЕ ИДЕЈА И ДЕЛА СТЕВАНА МАЈСТОРОВИЋА

Трибински програм Завода за проучавање културног развитка организује се у знак сећања на његовог оснивача и првог директора Стевана Мајсторовића, бавећи се актуелним темама културне политике, културног развоја као и културног стваралаштва. Имајући у виду спољнополитички и социокултурни контекст времена у коме је Мајсторовић стварао и делао, у овом раду се кроз упоредну анализу садржаја разматра на који начин се кроз програмски циклус јавних трибина Завода његово дело данас чини делатним и изнова актуелним. Подстицај за истраживање је и теоријски и практични, а посебна пажња посвећена је темама као што су културна права, мултикултурализам, културни развој, културне потребе, културни идентитет, итд. У закључном делу истиче се сложеност новог критичког читања тема о култури и демократији које је пре готово четири деценије у својим истраживачким радовима и студијама заступао Стеван Мајсторовић, као прилог дијалогу о култури и култури сећања.

КУЛТУРНА ПОЛИТИКА У ТЕОРИЈИ

У овом раду дата је дефиниција културне политике и укратко представљена историја систематског и организованог бављења културом. Највише пажње посвећено је различитим теоријским приступима проучавању културне политике и, у ту сврху, конструисан је аналитички инструмент којим се класификују могуће теоријске перспективе. У другом делу рада разматрани су учинци интервенција у области културе, перспективе културног развоја и нови изазови с којима се суочавају протагонисти културне политике, али и теоретичари који се њом баве.

БАЊАЛУЧКИ ГРАДСКИ ПАРК – МУЛТИФУНКЦИОНАЛНИ ПРОСТОР ГРАДСКОГ ИДЕНТИТЕТА

Рад прати трансформацију централне бањалучке парковске цјелине, извршену током 2005. и 2006. године, на основу које се покушава одговорити на питање да ли је архитектонско-урбанистичка промјена у потпуности нова или се, на неки начин, ослања на рјешења из ранијих периода Врбаске бановине и реконструкције послије Другог свјетског рата. Такође се настоји одредити које су то новине које ово ново рјешење уноси у историјско, архитектонско и урбанистичко наслијеђе града. На основу анализе може се закључити да се централни бањалучки Градски парк Петар Кочић дијелом надовезује на ранија рјешења из прошлости, али да истовремено поставља и модерне стандарде по питањима архитектонског обликовања и урбанистичког планирања новог мултифункционалног простора. У овом урбанистичком подухвату, традиционални парк постао је нови интегрисани амбијент с новом структуралном улогом која припада свакодневном животу, а не само слободном времену и разоноди. Парковски систем постављен је као доминантна тачка урбаног организма града, његовог културног развоја, чинећи га тако нераздвојним елементом новог градског идентитета.

КУЛТУРНА ПОЛИТИКА НАЦИОНАЛНИХ МУЗЕЈА У СРБИЈИ

У приложеном тексту представљени су најважнији резултати истраживачког пројекта Културна политика националних музеја у Србији који се тичу инструмената културне политике музејских установа финансираних из буџета Министарства културе Републике Србије, односно основаних од стране Републике Србије. Полазна идеја била је да се утврде могућности и потребе за трансформацијом музејских установа у Србији и да се предложе одговарајуће развојне стратегије и активности надлежних институција у области културног наслеђа.

ПРЕДУЗЕТНИШТВО У КУЛТУРИ

Предузетништво у култури, као појава коју одликује предузимљивост и иновативност, има изузетно велику улогу у културном развоју, посебно локалних средина, јер се већина активности у културној сфери одвија на локалном нивоу. Зато је неопходно активно учешће локалних самоуправа у предузимању мера за подстицај предузетништва у култури. Најбољи пример представља музички фестивал Exit, који је најпрофитабилнија инвестиција града Новог Сада у последњих неколико година. У првом делу овог рада дат је кратак приказ различитих теоријских приступа проучавању предузетништва у култури. У другом делу, рад истражује трансформацију услед које је Exit од културно-уметничког догађаја, организованог у знак протеста против режима, доласком промена, постао један од најбољих музичких фестивала у свету. Та трансформација је резултат високе концентрисаности на могућност стварања нових вредности, у складу са новим потребама друштва, и представља прави пример предузетништва у култури. 

KULTURNA DECENTRALIZACIJA U KONTEKSTU JUGOISTOČNE EVROPE

Proces decentralizacije svakako je jedan od najosjetljivijih procesa unutar kulturne politike. Određena pozitivna iskustva koja su nasljeđena iz proteklih razdoblja ne smatraju se važnima niti relevantna za današnje unutrašnje uređenje decentraliziranih jedinica, tako da one bivaju uređene prema sadašnjem političkom interesu i prioritetima. S obzirom na hrvatska iskustva u zadnjih dvadesetak godina, broj regionalnih jedinica te posebno onih općina i gradova je prevelik te nije optimalan za kulturni razvoj. Iako je u zemlji donesen niz dokumenata o decentralizaciji, ona je tzv. „papirnata decentralizacija“ pošto se dokumenti ne provode u praksu i nisu implementirani.

КУЛТУРНА ПОЛИТИКА И САВРЕМЕНИ ИЗАЗОВИ ФИНАНСИРАЊА КУЛТУРЕ: МЕЂУНАРОДНА ИСКУСТВА И СРБИЈА

Проналажење адекватног модела финансирања културе који ће у великој мери испунити циљеве културне политике, интересе и очекивања културне заједнице, не значи апсолутно опредељење за неки од постојећих концепата финансирања културе, већ изналажење најразличитије комбинације оних организационих димензија које одговарају традицији, друштвено-економском контексту, постојећем систему институција културе, односу државе и културе, економском развоју земље и сл. У процесу моделирања ефикасног система финансирања културе требало би водити рачуна како о културним тако и о економским захтевима. Традиционални модел финансирања културе обично представља уобичајену праксу која се тешко мења, тако да реформе финансирања културе посежу за мерама које имају пре корективни карактер, него радикално мењање модела финансирања културе. У раду се разматрају различите димензије односа државе и културе са посебним освртом на генезу финансирања културе. Затим се даје преглед различитих концепата финансирања културе и друштвено-историјски контекст у коме су различити концепти настајали. Потом се анализирају међународне тенденције у домену економских инструмената културне политике и тржишног димензионирања културног система. У последњем делу рада разматра се финансирање културе у Србији у историјско-компаративном контексту, анализирају текући проблеми и развојне перспективе.