Публикације

УЛОГА ИНДУСТРИЈСКОГ НАСЛЕЂА У РАЗВОЈУ КУЛТУРНОГ ТУРИЗМА

/in /by

ОБРАЗОВАЊЕ СТАНОВНИШТВА И КУЛТУРНЕ НАВИКЕ КАО ОСНОВА УСПЕШНОГ КУЛТУРНОГ ТУРИЗМА

/in /by

ЛУВР ЛЕНС – НОВА ПАРАДИГМА МУЗЕЈА КАО ГЕНЕРАТОРА РАЗВОЈА ОКРУЖЕЊА

/in /by

Традиционални приступ доприносима које музеји пружају свом окружењу сагледавао је само нематеријалну страну бенефита и корист препознавао у доменима заштите наслеђа и едукативне и културне мисије, запостављајући економске развојне потенцијале, али током последњих деценија уочавају се промене у приступу. Својеврсну глобалну, опште препознатљиву парадигму за економски развој окружења, заснован на постојању атрактивног и посећеног музејa, представља музеј Гугенхајм у Билбау, отворенoг 1997. године. Деценију и по касније, појавила се нова слична парадигма – испостава париског Лувра у градићу Ленсу на северу Француске. Лувр Ленс је отворен крајем 2012. године са циљем да као примарна туристичка атракција покрене развој културног туризма и допринесе општем развоју Ленса и области Норд Пас де Кале, захваћене рецесијом услед затварања фабрика и рудника као генератора претходног развоја.

ЈАЧАЊЕ ИНТЕРКУЛТУРАЛНОГ ДИЈАЛОГА ПРОЈЕКТИМА ПРЕКОГРАНИЧНЕ САРАДЊЕ У ОБЛАСТИ КУЛТУРНОГ ТУРИЗМА

/in /by

Европско тле је обележено путевима унутарконтиненталних миграција, редефинисањем граница, утицајем колонијализма и мултинационалних компанија. Интеркултурални дијалог на међународном нивоу је незамењив међу суседима. Предмет истраживања овог рада је практична политика интеркултуралног дијалога, базирана на прекограничној сарадњи у области културног туризма Србије, Бугарске и Румуније. У разматрање су узете ове земље из разлога што се, успостављање интеркултуралног дијалога у овом делу Европе пројектима у области културног туризма, остварује првенствено кроз пројекте Прекограничне сарадње (Програм предприступне помоћи ЕУ 2007-2013). Истраживање даје одговор на питање: Како повезати стратегије културног развоја и развоја туризма (културног туризма) на локалном и националном нивоу у функцији јачања интеркултуралног дијалога.

КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКИ САДРЖАЈИ КАО ЕЛЕМЕНТ ТУРИСТИЧКЕ ПОНУДЕ БЕОГРАДСКИХ ПРИГРАДСКИХ ОПШТИНA

/in /by

Материјално и нематеријално културно наслеђе је од стране многих туристичких дестинација широм света, па донекле и Србије, препознато као један од најважнијих елемената туристичке понуде. Културни садржаји омогућавају једној дестинацији препознатљивост, диференцирање и аутентичност у односу на све већу и оштрију конкуренцију. Подручје београдских приградских општина одликује се бројним, вредним и разноврсним културним ресурсима. Посебно се истичу: археолошко налазиште Бело Брдо (познатије као Винча), српске цркве и манастири из различитих епоха (Космај, Сурчин, Обреновац), цркве брвнаре (Лазаревац), етно комплекс у Вранићу из 18 века (општина Барајево), примери индустријског наслеђа и техничке културе (Сурчин, Лазаревац, Обреновац), просторне целине – стара градска језгра (Гроцка, Барајево, Обреновац), добро очуване старе градске и сеоске куће (у свим општинама) и музеји (Сурчин, Лазаревац). Анкетна истраживања спроведена маја 2013. године, потврђују да туристи препознају и позитивно вреднују културно-историјске садржаје посматраног подручја. Упркос томе, већина културних ресурса није туристички валоризована и довољно промовисана у мери која одговара савременим туристичким кретањима.

КРЕАТИВНИ СЕКТОР КАО ФАКТОР РАЗВОЈА ДРУШТВА У НОВОМ МИЛЕНИЈУМУ

/in /by

Сектор културе постао је значајан партнер у економском развоју земаља. Значај креативног сектора, креативности, културе и уметности све је већи у новом миленијуму. (Година 2009. била је у ЕУ проглашена „Годином креативности“.) Ако је информатичка ера донела логичан, линеаран, транспарентно организован систем размишљања, нова концептуална ера заснива се на инвентивности, креативности, емпатији, особинама које су атрибути културе и уметности. Снага креативног сектора лежи у коришћењу културних потенцијала не само метропола, већ управо малих средина, ради њиховог економског развоја и бржег напредовања. Због тога развој културног туризма, нарочито фестивалског туризма, мора подржати шира културна заједница, али и сама држава, јер је јака култура и уметност оно чиме се можемо појавити равноправно на глобалном светском тржишту.

ПОЛИТИКА КУЛТУРНОГ ТУРИЗМА: СВЕТСКА ИСКУСТВА РАЗВОЈНЕ СТРАТЕГИЈЕ

/in , /by