Tag Archive for: лаж

Тумачење кроз призму културолошких студија и културног материјализма осветљава левичарске идеале Анђеле Картер у њеном последњем роману, „Мудра деца”. Роман тематизује породичне лажи у кући Хазард не би ли пољуљао укорењене представе о очинству, култури и класној инфраструктури у Великој Британији двадесетог века, изражавајући притом снажну постмодерну свест о плуралитету истине и њеној злоупотреби од стране културно-хегемонских група. Нараторка романа, Дора Чанс, са друштвене маргине приповеда своју историју искључења из клана Хазард, чувене британске позоришне породице, као и о последичној дискриминацији у британској културној сфери. Њена прича открива низ лажних очинстава у родослову Хазардових који подривају основе британског класног поретка и омеђеност популарне и високе културе који у великој мери почивају на патрилинеарности.

У раду се на корпусу од три Макјуанова романа (Бетонски врт, Црни пси и Субота) лоцирају моменти разоткривања идеолошких лажи либерализма. Насупрот репутацији либералног интелектуалца која прати Ијана Макјуана, рад показује, да се дела која се често читају као својеврсни омаж либерализму заправо могу интерпретирати као критика истог. У Макјуановим делима уочавају се моменти жестоке критике нуклеарне породице као једног од основних стубова либералне идеологије. Затим се указује на уску везу између либерализма и фашизма односно на постојање онога што Еко зове вечним фашизмом у Западној цивилизацији. Такође, рад пружа увид у парадоксални осећај хроничног недостатка слободе у либералним друштвима и завршава се указивањем на примере песимистичног става према будућности либералног друштва или модерне Западне цивилизације оптерећене својим историјским искуством фашизма као и структурно-идеолошком немогућношћу да се он превазиђе.

Rad propituje koncept laži i laganja kao autoterapeutskog čina na način na koji ga prikazuje Kristian Novak u svome romanu Črna mati zemla. Složenost filozofskog koncepta istine (i laži) Novak ilustrira heterogenom strukturom romana koji se sastoji od pet akronološki poredanih poglavlja koja se bave različitim inačicama istine, ili, točnije, prikazuju kako se protagonistova egzistencijalna istina mijenja ovisno o tome tko je percipira i interpretira, i kada. Složenost odnosa između istine i laži dodatno komplicira autorovo poigravanje različitim žanrovima i(li) vrstama teksta – od prikaza znanstvenih istraživanja, preko čiste fikcije koja govori o životu odraslog protagonista do pseudoautobiografskog prikaza života protagonista-dječaka. Laž paralelno figurira kao kreativni i destruktivni element: izmišljanje je temelj književnog stvaralaštva (i Novak i njegov protagonist su pisci čime se ostvaruje neka metatekstualna veza romana kao fikcionalne tvorevine sa stvarnošću) i jedini način na koji se protagonist – dječak uspijeva nositi s proživljenom traumom, a istodobno laganje i život u izmišljenom svijetu podrivaju psihičku stabilnost Matije-dječaka i uništavaju ljubavnu vezu odrasloga Matije.