Публикације

ЛЕГАТИ У ЗБИРЦИ ЗА НОВАЦ И МЕДАЉЕ МУЗЕЈА ГРАДА БЕОГРАДА

/in /by

У Музеју града Београда, од укупно двадесет осам легата, у Збирци за новац и медаље налазе се легати Ђорђа Новаковића и Светозара Ст. Душанића. Оба легата поклоњена су
седамдесетих година 20. века. У раду су, након кратког осврта на појам и законско тумачење
легата у културној политици Србије, приказане студије случаја поменутих легата – папирних новчаница и римског металног новца у Збирци за новац и медаље. Поред кратке биографије легатора, начина на који су ови легати формирани и њихове садржине, начињен је покушај да се на основу расположиве документације из музејске архиве прикаже како су збирке,
поклоњене Музеју, постале легати. Рад разматра и питања у којој мери и с колико успеха су у
пракси спроведене музеолошке активности – заштита (чување, конзервација, рестаурација
и документација) и комуникација (излагање и едукација).

ЛЕГАТ У СРПСКОЈ МУЗЕЈСКОЈ ПРАКСИ

/in /by

Рад се бави питањем статуса легата у српској музејској пракси. У првом делу су приказана схватања појма легата код неколико аутора, као и правно тумачење и важећа легислатива у вези с легатима. Посебно је наглашено непостојање неупитне законске процедуре којом се регулише поступање музејских установа с легатима. Други део рада је посвећен третману и положају легата у Музеју града Београда, музејске установе која руководи са њих 28. Наведени су сви легати који се тренутно налазе под управом овог Музеја, а детаљно је анализирано више њих којипредстављају карактеристичне примере како добре, тако и лоше праксе. На крају рада је, кроз приказ раније законске регулативе и приступа у пракси, предложено тумачење различитих третмана ове врсте музејских збирки у периоду после Другог светског рата.

ЛЕГАТ СТЕВАНА КРАГУЈЕВИЋА У МУЗЕЈУ ЈУГОСЛАВИЈЕ

/in /by

Предмет овог рада јесте презентација фотографског Легата Стевана Крагујевића у Музеју Југославије и значаја којиима са културно-историјског, друштвеног и уметничког аспекта, као и рад на његовој обради и дигитализацији, приказ сведочанственог и комуникацијског потенцијала. Оснивање Легата Стевана Крагујевића 2014. године значајно је за развој фонда Музеја Југославије у коме препознатљиву улогу све више добија фотографска грађа, коју је Музеј, ограничен простором за смештај културних добара, могао да прихвати, а захваљујући помацима учињеним на пољу дигитализације и да на ефектан начин комуницираса јавношћу. Модел сарадње успостављен с Тањом Крагујевић, вредан је пример заједничког подухвата на примарној заштити грађе велике историјске вредности, рада на њеној доступности и валоризацији. 

НОВИ ЖИВОТ ЛЕГАТА

/in /by

Комуникација Спомен-збирке Павла Бељанског с публиком заснована је на преношењу друштву јединствене вредности коју представљају дародавац и његов легат. Представа „Шест портрета Павла Бељанског” остварила је неколико важних циљева: повезивање легата и удружења грађана у стваралачком процесу, едукацију публике на занимљив и забаван начин, већу посећеност музејских садржаја, ширење идеје задужбинарства. Синергијом рада кустоса Спомен-збирке с једне, и драмског педагога и глумаца Театра младих „Мишоловка” с друге стране, створен је музејски производ који задовољава главне критеријуме развоја публике: њену партиципативност и анимацију. Кроз интеракцију с публиком, културно наслеђе приближено је не само младима, већи грађанима готово свих старосних група. Једноставна по форми и лака за памћење, представа је допринела да музеј буде публици блиско место коме ће се радо враћати. Инспиративна као пример педагошког креативног рада, вршњачке едукације и формирања нове публике, она је показала на који начин публика може кроз непосредан доживљај да усвоји знања о културној баштини.