Публикације

МУЛТИКУЛТУРАЛНОСТ САВРЕМЕНИХ ДРУШТАВА

Имајући у виду да је друштвeни живoт данас свe мaњe нaциoнaлнo и просторно oгрaничeн, мултикултурaлнoст je пoстaлa неспорна чињенична реалност и круциjaлнa oдрeдницa већине сaврeмeних постиндустријских друштaвa. Рад има за циљ да осветли подељеност научних дискурса у вези са културним плурализмом и пожељним начинима организовања постојеће мултикултуралности у савременим друштвима, кроз анализу односа либерализма и мултикултурализма, културног релативизма и универзалности људких права и слобода. У складу са проценама да се, у свакодненим праксама остваривања и оспоравања демократије, културна права и слободе више вербално заговарају и нормативно утемељују, него практично реализују, у раду се, затим, чини критички осврт на мултикултурна искуства различитих земаља. Ово у жељи да се укаже на знaчajнe вaриjaциje у oцeњивaњу тoгa штa културна демократија jeстe и кoликo су дaлeкo спрeмнe дa иду поједине државе у њeном oствaривaњу. 

ЛАЖИ ЛИБЕРАЛИЗМА У ДЕЛИМА ИЈАНА МАКЈУАНА

У раду се на корпусу од три Макјуанова романа (Бетонски врт, Црни пси и Субота) лоцирају моменти разоткривања идеолошких лажи либерализма. Насупрот репутацији либералног интелектуалца која прати Ијана Макјуана, рад показује, да се дела која се често читају као својеврсни омаж либерализму заправо могу интерпретирати као критика истог. У Макјуановим делима уочавају се моменти жестоке критике нуклеарне породице као једног од основних стубова либералне идеологије. Затим се указује на уску везу између либерализма и фашизма односно на постојање онога што Еко зове вечним фашизмом у Западној цивилизацији. Такође, рад пружа увид у парадоксални осећај хроничног недостатка слободе у либералним друштвима и завршава се указивањем на примере песимистичног става према будућности либералног друштва или модерне Западне цивилизације оптерећене својим историјским искуством фашизма као и структурно-идеолошком немогућношћу да се он превазиђе.

ЛИБЕРАЛИЗАМ, ПОЗИТИВИЗАМ И ПАТРИОТИЗАМ ВЛАДИМИРА ЈОВАНОВИЋА

Слобода, наука и нација су основни појмови мишљења и делања Владимира Јовановића. Снажно је инклинирао континенталном либерализму, али га је кориговао Миловим либерализмом и искуством британског парламентаризма, избегавши тако радикализам владајућег француског узора, који је следила социјалистички оријентисана, доминантна већина српских интелектуалаца у Србији, друге половине деветнаестог и прве половине двадесетог века. Слободан Јовановић указује на филозофски темељ мишљења Владимира Јовановића, као и на противречности у његовој теорији. Либерализам, позитивизам и патриотизам нису били само појмови из теорије, већ и идеолошка основа за активни политички рад Владимира Јовановића.