Публикације

КОНСТАНТЕ КУЛТУРНОГ КОНТЕКСТА И ТРАНЗИЦИЈА

Транзиција је доста тога променила у Србији, но постоји један број константи културног контекста које транзиција није успела да промени. Пре би се могло рећи да су те константе обликовале ток транзиције. Овде, пре свега треба имати у виду глобалне вредносне оријентације које су традицијом укорењене у друштвено биће овог простора и које се увек изнова појављују у старој суштини и новом појавном облику. Те константе, на дуги рок, отежавају квалитативне скокове а модернизацијским трендовима дају специфичну форму. У њих спадају традиционализам и ауторитарност као и њихови различити деривати. Ради се о глобалним вредносним оријентацијама којима се настоји повезати прошлост са будућношћу и тиме остварити историјски континуитет друштва. Оне друштво чине изнутра противречним и непријемчивим за иновације.

ПРИКАЗ НОСТАЛГИЈЕ ХОНГ КОНГА КАО ТЕМЕ У ТРИЛОГИЈИ КАР-ВАЈА

Хонг Конг је град који представља спој источне и западне културе и који је свој идентитет формирао на мултикултуралним структурама. Од колонијалног периода до транзиције деведесетих, Хонг Конг је прошао зачарани круг економије базиране на капитализму и растућем друштвено-економском притиску Кине. Ово је утицало на начин на који кинематографија Хонг Конга одсликава појам свог дуалног идентитета и конфузије идентитета у постколонијалној ери. Идентитетска збрка огледа се у дубоком осећању носталгије у остварењима Вонг Кар-Ваја, једног од представника кинематографије Хонг Конга. У његовим филмовима, Хонг Конг није само део његове личне стварности већ и портрет историје ове државе. Његови филмови гледаоцима приказују културне и друштвене трансформације. Хонг Конг је у његовим остварењима метафора културних артефаката и додатно одсликава егзистенцијални немир услед амбивалентне дуалности. Он се фокусира на теме као што су љубав, обмана, усамљеност, губитак идентитета и отуђење насталих услед тензија између Хонг Конга, Кине, Британије и Јапана. Полазећи од чињенице да кинематографски простор одсликава идеологије, политичке системе и друштвене односе, ова студија има за циљ да анализира трилогију Вонг Кар-Ваја која се састоји од филмова Days of Being Wild (1990), In the Mood for Love (2000) и 2046 (2004), из једне социолошке перспективе, ради разумевања представе колонијалног идентитета Хонг Конга као дијаспоре – полазећи од Лефавровог оквира који уважава (друштвени) простор као органски, животан и променљив друштвени производ. Студија се фокусира на свакодневицу филмских ликова ради схватања њиховог односа према простору.