СТВАРАЛАЦ, СА-УЧЕСНИК, КРИТИЧАР, КОНЗУМЕНТ – ОКВИРИ УЧЕШЋА ГРАЂАНА У СТВАРАЊУ БАШТИНЕ
Фокус од предмета ка људима, од стручњака ка активној заједници и од институција ка алтернативним формама музеализације, нека су од кључних достигнућа која се приписују пракси и мисли нових музеологија. Иако се чини да су дискусије и праксе везане за улогу грађана и заједница у управљању баштином последњих пет година присутније но икада раније, идеје о нивоу и начину реализације активне улоге грађана кроз баштину нити су скорашње, нити униформне. Кроз рад се аргументује да разноликост идеја под термином учешћа формира неколико могућих, чак и контрадикторних оквира кроз које можемо посматрати улогу, права, привилегије и одговорности грађана у односу на државе, институције јавне меморије и стручњаке. Рад мапира и анализира основне поставке четири оквира учешћа грађана у стварању баштине: имагинарног музеја као баштине без институције, музеја заједница као посредованог баштињења, дискурзивног музеја као критичког баштињења и партиципативног музеја као учешћа у стварању и конзумирању институционализоване баштине.
