Публикације

ДЕЛАТНОСТ ГАЛЕРИЈЕ МАТИЦЕ СРПСКЕ У СЛУЖБИ КУЛТУРНЕ ДИПЛОМАТИЈЕ

/in /by

У оквирима богате и разноврсне делатности музеја која подразумева
изложбене, издавачке, едукативне и конзерваторско-рестаураторске активности
посебно место имају програми међународне сарадње који, уколико су добро осмишљени, могу имати важну улогу у систему културне дипломатије сваке земље. У
процесу трансформације од традиционалног ка модерном музеју 21. века Галерија
Матице српске важан део својих активности усмерила је ка међународној сарадњи
и самим тим и културној дипломатији. Те активности реализују се кроз прихватање изложби установа из иностранства, гостовања изложби Галерије Матице
српске у европским музејима, приређивање заједничких изложби с музејима у региону, сарадњу са страним културним центрима и протоколарне посете. Кроз добро
осмишљене теме и програме који промовишу националну уметност, везе с другим
културама и културу других народа, делатност музеја – изложбе и публикације,
могу постати важно оруђе бољих међународних односа и темељ активне сарадње
међу музејским установама на широком простору Европе.

НОВИ МУЗЕЈ ПРЕД СТАРИМ ДИЛЕМАМА

/in /by

Појам нови музеј је у употребу ушао крајем 20. века, праћен новом музеологијом, у којој су се критички испитивали темељи на којима је почивао традиционални музеј. У концепцији новог музеја његова предложена друштвено-политичка улога је музејске стручњаке ставила пред нове изазове, најпре програмском променом фокуса са предмета на човека, а затим и увођењем посетиоца, конзумента музејског производа, у процес музеализације, односно, креирања музејског садржаја. У раду представљамо концепт новог музеја кроз призму његових темељних концепата, а затим кроз призму појмова садржаних у ICOM-овој публикацији Кључни појмови музеологије: музеј, музеалија, музеализација, менаџмент, музеалност, музеологија, музеографија. Иако се у овој публикацији препознају критички тонови у заговарању ревизије музеја, уочавамо и значајну уздржаност као одраз кризе институције музеја.

ЗАШТО ПОСЕЋЕНОСТ НОЋИ МУЗЕЈА НЕ ПРЕДВИЂА ПОСЕЋЕНОСТ МУЗЕЈА ТОКОМ ГОДИНЕ: ОДНОС СТАВОВА И ПОНАШАЊА

/in /by

Велика посећеност музеја током „Ноћи музеја” насупрот малом интересовању за програме ових установа осталим данима, послужила је као повод за испитивање могућности и препрека да фестивалска публика постане редовна музејска публика и поред специфичности фестивала у поређењу са редовним функционисањем музеја. Заступљеност оних који музеје посећују само током те једне ноћи у години као и оних који их посећују и осталим данима пружила је прилику за компаративно испитивање њихових ставова о посећивању музеја, субјективних норми, опажених препрека и намера да чешће посећују музеје у будућности (N=1480). Резултати показују да се музеји претежно опажају као друштвено корисни едукативни центри, чије се главне слабости огледају у имиџу статичних и досадних установа. Ипак, у фестивалској ноћи, значајан проценат посетилаца музеја исказује намеру да музеје посећује чешће у будућности. Зашто се те намере не реализују и какве су могућности да се то промени дискутовано је у оквиру теорије планираног понашања и с обзиром на ранија истраживања о културној потрошњи. 

УЧИНЦИ СУБВЕРЗИЈА УМЕТНИЧКИХ ПРАКСИ У ПРОСТОРИМА: DAS UNHEIMLICHE ФОКУС

/in /by

Текст се бави субверзивним капацитетима простора у којима се излажу уметничка дела/ радови. Kористећи три временски дистантна примера указује се на различите појавности саме субверзије. Посебно, у оквиру специфичног концепта Das Unheimliche и оног његовог значења да је нешто застрашујуће не зато што је непознато, већ због тога што „нешто што је познато постаје страно”, истражује се начин на који простор излагања/ситуирања уметничког рада постоји као субверзиван у односу на намеру уметника да га таквим учини или не.

ЛУВР ЛЕНС – НОВА ПАРАДИГМА МУЗЕЈА КАО ГЕНЕРАТОРА РАЗВОЈА ОКРУЖЕЊА

/in /by

Традиционални приступ доприносима које музеји пружају свом окружењу сагледавао је само нематеријалну страну бенефита и корист препознавао у доменима заштите наслеђа и едукативне и културне мисије, запостављајући економске развојне потенцијале, али током последњих деценија уочавају се промене у приступу. Својеврсну глобалну, опште препознатљиву парадигму за економски развој окружења, заснован на постојању атрактивног и посећеног музејa, представља музеј Гугенхајм у Билбау, отворенoг 1997. године. Деценију и по касније, појавила се нова слична парадигма – испостава париског Лувра у градићу Ленсу на северу Француске. Лувр Ленс је отворен крајем 2012. године са циљем да као примарна туристичка атракција покрене развој културног туризма и допринесе општем развоју Ленса и области Норд Пас де Кале, захваћене рецесијом услед затварања фабрика и рудника као генератора претходног развоја.

МУЗЕЈ КАО СОЦИЈАЛНО ИНКЛУЗИВНА ИНСТИТУЦИЈА

/in /by

Традиционална улога музеја која се огледа у сакупљању, конзервирању и излагању колекција данас се надопуњује новим улогама које музеји добијају у савременом друштву. У том оквиру, циљ овог рада односи се на сагледавање могућности музеја у сфери друштвеног ангажовања, то јест на разматрање потенцијала музеја као социјално инклузивне институције. У тексту се разматрају појмови социјална искљученост и социјална инклузија, те се анализирају могућности музеја у остваривању једнакости, различитости, социјалне правде и људских права. Констатује се да образовање представља централну активност процеса социјалне инклузије у музеју. Закључује се да музеји у Србији све више почињу да сагледавају своју функцију у друштву. Но, чини се као да код нас и даље влада схватање како су музеји институције довољне саме себи, намењене културној елити. Пратећи трендове у свету, музеји у Србији би требало да уоче свој потенцијал у сфери друштвеног ангажовања, социјалне инклузије, образовања и да се окрену повезивању са друштвом и публиком.

АНАЛИЗА РЕЗУЛТАТА АНКЕТИРАЊА ПОСЕТИЛАЦА НАРОДНОГ МУЗЕЈА ВАЉЕВО У АВГУСТУ 2016. ГОДИНЕ

/in /by

Полазни циљ овога рада је представљање анализа анкете посетилаца централне сталне поставке Народног музеја Ваљево везане за њихово порекло, разлоге доласка у Ваљево и музеј и задовољство доживљајем посете. Ове анализе су допуњене својеврсним историјским прегледом заснованим на архивским документима са евиденцијама посете старим поставкама. У складу са тим, уз укупну посету током 2016. и резултате анкетирања посетилаца током августа исте године, презентована је и анализа посета из 1961. године и указано на разлике у структури посетилаца у два различита периода.

МУЗЕЈ АФРИЧКЕ УМЕТНОСТИ У БЕОГРАДУ И ЊЕГОВ АНТИКОЛОНИЈАЛНИ ДИСКУРС

/in /by

У овом раду, скуп пракси колекционирања, проучавања и излагања које у Музеју афричке уметности (МАУ) у Београду детектујем као западњачки модел, супротстављам сету пракси које су тежиле да музеј представе као антиколонијалан. Колекционирање „ваневропске“ уметности, у јавном дискурсу Музеја добија посебно место трансформишући се из буржоаске активности у идеолошки прихватљив процес културне медијације, док непостојање колонијалне прошлости Југославије постаје тачка у којој се лоцира посебност МАУ. Поставља се питање да ли је начелно антиколонијално усмерење овог Музеја имало утицаја на промену суштине музеја као институције која је, како то Мике Бал (Mieke Bal) каже, увек непријатељска према свему не-западњачком.