Публикације

ДОПРИНОС МИЛЕНЕ ДРАГИЋЕВИЋ ШЕШИЋ РАЗУМИЈЕВАЊУ ПОЈМОВА ИНТЕРКУЛТУРАЛНОСТИ И ТРАНСКУЛТУРАЛНОСТИ

Rad analizira doprinos Milene Dragićević Šešić razumijevanju pojmova interkulturalnosti i transkulturalnosti u teoriji i praksikulturne proizvodnje jugoslovenskih prostora u periodu od 1980-tih godina pa do 2020. godine, s posebnim naglaskom na tri važne knjige koje autor smatra posebno reprezentativnim za eleboriranje ovih pojmova. Načini na koje Milena Dragićević Šešić najprije uvodi ove pojmove u jugoslavenske teorijske i stručne rasprave, a potom ih razvija, primjenjuje i preispituje, slijedi i razvojni put njenog ukupnog teoretičarskog, pedagoškog i aktivističkog angažmana kroz više od četrdeset godina aktivnog djelovanja. Rad pokazuje kako se pristup konceptu multikulturalnosti i interkulturalnosti u radovima Milene Dragićević Šešić razvijao kroz interdisciplinarnost i transdisciplinarnost njezinih istraživanjai na koje je načine to obilježilo njezine pristupe temama kulturne proizvodnje, distribucije i konzumacije, kao i njezinu društvenu angažiranost u turbulentnim vremenima na Balkanu u prelazu iz dvadesetog u dvadeset prvo stoljeće. 

РЕЛИГИЈСКИ ПЛУРАЛИЗАМ – РЕЛИГИЈСКИ РАТОВИ И РЕЛИГИЈСКА ТОЛЕРАНЦИЈА

Један од трајних парадокса људске историје је да је током више хиљада година религијски плурализам био један од главних узрока сукоба и ратова, а то био изазов за верску толеранцију, која је изгледала као покушај, или чин добре воље (који – до сада – није могао да буде трајно успостављен). Тако можемо пратити две линије кроз историју – историју верских сукоба и ратова и историју (верске) толеранције (или становишта која се залажу за толеранцију, посебно верску толеранцију). Иако можемо наћи примере идеја о верској толеранцији у различитим временима и културама, такође налазимо и верске сукобе и ратова који се понављају у различитим временима и културама, од античких времена до данас.

ИРОНИЧНИ ПРИПОВЕДАЧ ЗЕЈДИ СМИТ: ВИШЕ ЛИЦА ИСТИНЕ У МУЛТИКУЛТУРАЛИЗМУ

Иронија се поиграва истином у језику тако што имплицира бар два значења истог исказа: буквално и фигуративно. Као таква, иронија је погодно стилско оруђе за уобличавање тема којима се баве романи Зејди Смит (Zadie Smith). Свезнајући приповедач Белих зуба (White Teeth) казује причу о савременом животу у наднационалној метрополи својим неумољиво ироничним тоном, флертујући са пародијом, разоткривајући њоме вишеслојне идентитете житеља Лондона 20. века. Измицање значења и амбивалентност који су суштина вербалне ироније, чине ову стилску фигуру језичким панданом мултиетничког универзума романа, који, као и иронија, одолева дефиницији. Ликови који га настањују, попут ироније, немају јединствено значење и подлежу вишеструким интерпретацијама. Приповедачева иронија тако на екстрадијегетском нивоу демонстрира како живот у једној хетерогеној, мултиетничкој заједници води подривању идентитета и деконструкцији дубоко укорењених догматских истина субјекта о себи и неуништивом Другом.

ПРИРОДНО СТАЊЕ МУЛТИКУЛТУРАЛИЗМА

У раду се на скоковит начин читаоцима предочава актуелност теме мултикултурализма данас. То поље, као вечито неисцрпно, постало је актуелно у другачијим формама истраживања. Текст се не бави системом образовања темељно и директно, али има за циљ да мултикултурализам представи у контексту теме образовања и важност познавања више култура и више језика.