У другој половини 20. века, нарочито од 60-тих до 80-тих година, све већи број награда у култури, посебно књижевних, давали су печат интелектуалном односно књижевном пољу у Србији. Међу тим наградама, посебно место заузимају награде које су оснивале и додељивале друштвено политичке заједнице на савезном, републичком и градском нивоу, које су у симболичком смислу значиле жељу државне заједнице и њених делова да имају улогу савремених мецена. Једна од тих награда, врло престижна у дугом периоду, била је и Октобарска награда града Београда за допринос уметности и науци, која се од 2008. више не налази у номенклатури награда у култури. Овај рад, захваљујући учешћу аутора у раду жирија Октобарске награде града Београда за књижевност и преводилаштво у периоду 1977-1980, реконструише услове под којима је ова награда додељивана, кандидовање аутора и њихових дела, контроверзе у појединим случајевима и одјеке у јавности. Пред члановима жирија у том периоду нашло се 77 дела претежно књижевника, извесног броја књижевних историчара, теоретичара и критичара и много мање преводилаца. За рад жирија у два мандата, у сваком случају, карактеристична је атмосфера толеранције и сагласности приликом одлучивања о добитницима, у чему је велику улогу имао председник жирија, Вукоје Булатовић, директор и главни уредник Политике у то време.
