Публикације

ЗВАНИЧНИ ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ У ОБЛАСТИ ЛИКОВНЕ КУЛТУРЕ ЗА КРАЈ ОБАВЕЗНОГ ОБРАЗОВАЊА – КАКО ПРЕВАЗИЋИ НЕДОСТАТКЕ

/in , /by

Полазећи од општих поставки неговања стваралаштва деце и младих, емпиријски проверених сазнања бројних стручњака, тенденција савремене методике у домену стваралаштва, може се уочити да је опсег знања, вештина и ставова који je предвиђен Образовним стандардима за крај обавезног образовања у Србији непотпун и несистематичан када је у питању стицање ликовне културе. Да не помињемо чињеницу да је потпуно изостављен аспект стваралаштва, што још у већој мери обесмишљава актуелну концепцију Стандарда за област ликовне културе. Реперкусије овако постављених исхода су штетне за развој дечје креативности, али и целокупне личности којој се не овај начин и формално онемогућава основно право на стваралачко изражавање и делање као базичне потребе људског бића, посебно деце у развоју. Такође, на тај начин се онемогућава и операционализација кључних циљева ликовног васпитања и образовања, посебно наставе ликовне културе, док се они само формализују кроз поједине исходе у Стандардима, без могућности њиховог систематског остваривања у актуелној васпитно-образовној пракси.

СТАВОВИ УЧЕНИКА ОСНОВНИХ И СРЕДЊИХ ШКОЛА О ПРЕДМЕТУ ЛИКОВНА КУЛТУРА

/in /by

У раду је приказан део резултата истраживања које је имало за циљ да се утврди како ученици процењују наставни предмет Ликовна култура и како процењују особине наставника овог предмета. Истраживање је извршено на основу упитника на узорку од 220 ученика основних и средњих школа. Резултати истраживања указују да четвртина испитаних ученика сврстава Ликовну културу у групу омиљених наставних предмета, као и да чешће то чине ученици са нижим општим успехом, него ученици са вишим. Особине наставника ликовне културе представљају пресудан чинилац када ученици Ликовну културу сврставају у групу омиљених предмета, затим, следе садржаји предмета и наставников приступ раду. Више од половине испитаних ученика сматра да се Ликовна култура мање вреднује у односу на друге предмете и препознаје пресудну улогу наставника ликовне културе у подстицању интересовања младих према ликовним уметностима. У закључним разматрањима указано је да се карактеристике наставног предмета могу посматрати кроз компетенције наставника да планиране садржаје учини приступачним и интересантним за сваког појединачног ученика.

УТИЦАЈ ИНИЦИЈАЛНОГ ОБРАЗОВАЊА НА СТРУЧНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ НАСТАВНИКА – УМЕТНИКА И НАСТАВНИКА – НЕУМЕТНИКА У НАСТАВИ ЛИКОВНЕ КУЛТУРЕ

/in /by

Полазећи од различитих програмских садржаја матичних факултета за област уметности и програма учитељских факултета, као и компетенција које будући наставници стичу на овим студијским програмима, сагледаван је утицај фактора као што је иницијално образовање наставника на степен креативности, односно дивергентног, креативног мишљења, као и ликовно-обликовни аспекти који се сагледавају кроз цртеж, доводећи чињенице које су утврђене у однос са компетенцијама наставника – уметника (наставника ликовне културе) и наставника – неуметника (наставника разредне наставе) за реализацију васпитно образовних циљева, задатака, садржаја наставног предмета ликовна култура у основној школи и могућих реперкусија на креативни развој ученика. Истраживање је спроведено на узорку од три стотине тридесет два (332) наставника из тринаест (13) градова Србије. Карактеристике креативног, дивергентног мишљења праћене су на основу показатеља преузетих из стандардизованог истраживачког инструмента под називом: Модификовани креативни тест Вилијамса, а за праћење ликовно-обликовних аспеката цртежа креиран је посебан инструмент. На основу разлика које се јављају у погледу карактеристика ликовног израза и у зависности од иницијалног образовања у области ликовне уметности, односно ликовне педагогије, идентификоване су статистички значајне разлике између ове две популације указујући на потребу постављања нових хипотеза, посебно у даљим истраживањима компетенција запослених у образовању за остваривање примарних циљева наставног предмета ликовна култура, а посебно утицаја на креативни развој ученика у основној школи, као и иницијалног образовања и стицања компетенција за професију наставника у специфичним областима, као што је ликовна уметност.