ЗВАНИЧНИ ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ У ОБЛАСТИ ЛИКОВНЕ КУЛТУРЕ ЗА КРАЈ ОБАВЕЗНОГ ОБРАЗОВАЊА – КАКО ПРЕВАЗИЋИ НЕДОСТАТКЕ
Полазећи од општих поставки неговања стваралаштва деце и младих, емпиријски проверених сазнања бројних стручњака, тенденција савремене методике у домену стваралаштва, може се уочити да је опсег знања, вештина и ставова који je предвиђен Образовним стандардима за крај обавезног образовања у Србији непотпун и несистематичан када је у питању стицање ликовне културе. Да не помињемо чињеницу да је потпуно изостављен аспект стваралаштва, што још у већој мери обесмишљава актуелну концепцију Стандарда за област ликовне културе. Реперкусије овако постављених исхода су штетне за развој дечје креативности, али и целокупне личности којој се не овај начин и формално онемогућава основно право на стваралачко изражавање и делање као базичне потребе људског бића, посебно деце у развоју. Такође, на тај начин се онемогућава и операционализација кључних циљева ликовног васпитања и образовања, посебно наставе ликовне културе, док се они само формализују кроз поједине исходе у Стандардима, без могућности њиховог систематског остваривања у актуелној васпитно-образовној пракси.