Публикације

ИСТИНИТЕ ЛАЖИ МАРИЈА ВАРГАСА ЉОСЕ

Током своје књижевне каријере, перуански нобеловац Марио Варгас Љоса готово непрестано се, на различите начине, бавио мотивом лажи, који га је једнако заокупљао у романима (Град и пси 1963, Зелена кућа 1966, Разговор у Катедрали 1969, Панталеон и посетитељке 1973, Повест о Мајти 1984, Дискретни херој 2013, Пет углова 2016), есејима (Истините лажи 1980, Уметност лагања 1984, Истина о лажима 1990), драмским делима (Кети и нилски коњ 1983, Лепе очи, ружне слике 1996) и аутобиографском штиву (Риба у води 1993). У овом чланку ћемо покушати да сагледамо са којих све аспеката Варгас Љоса говори о теми лажи, у којим раздобљима свог књижевног пута и да ли је ток времена донео извесне промене у његовом погледу на то питање. Такође ћемо покушати да нађемо узроке његовог упорног враћања тој теми, увидом у његова прозна и есејистичка дела, академске чланке и новинске текстове, и да изведене закључке суочимо са претходним истраживањима.