Публикације

МЕДИЈСКЕ ОСОБЕНОСТИ ХРВАТСКЕ РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈЕ ИЗ УГЛА 400 КИЛОМЕТАРА ИСТОЧНО

Да ли се програм Хрватске радио-телевизије (гледан) нарочито онај из области културе (притом појам култура, дакако, схватамо прилично широко, што ће се из онога што следи, и видети) широко прати зато што су српски телевизијски програми са националним покривањем толико лоши, или је ХРТ-ова телевизијска понуда толико добра, тешко је у то поуздано проникнути. Али темељно урађена социолошка анкета увелико доказује да је хипотеза о великој гледаности програма Хрватске радио-телевизије у Србији тачна. Уосталом, анкета међу случајним пролазницима у Београду, Новом Саду и Нишу потврђује да теза о великој гледаности програма Хрватске радио-телевизије није наше особно и пристрасно мишљење, као дугогодишњег телевизијског критичара Радио Београда, већ је то, ако тако може да се каже, опште мишљење грађанства у Србији.

МЕДИЈСКИ ТРЕНДОВИ И КРЕИРАЊЕ СВИЈЕСТИ

Медијски текстови и РТВ прилози утичу на наш свакодневни живот и начин како разумијевамо себе и друге. Међутим, медији су, ипак, само посредници. Они су одраз широке друштвене свијести, односа у друштву, цивилизацијских и културолошких достигнућа сваке нације, односно њене одређене временске фазе. Постоји снажна испреплетеност пошиљалаца и прималаца поруке коју детерминише социјално окружење. Теоретски комуникацијски аспект у медијима је врло осјетљиво питање, омеђано бројним друштвеним, политичким и културолошким афинитетима, тако да перцепција медијског извјештавања и поимања вјеродостојности остаје поље погодно за истраживања у складу са различитим друштвеним околностима, али и са развојем нових технологија које мијењају до сада устаљена поимања улоге медија и медијског професионализма. Задње деценије долази и до крупних промјена када су у питању традиционални медији, који у утрци за тржишним удјелом одбацују такозвано дубинско извјештавање и доминантно његују фактографске форме. Истраживање анализом садржаја медија које је презентовано у раду потврђује ове индиције и трендове.