Публикације

УТИЦАЈ ВИРАЛНОГ МАРКЕТИНГА НА МЕДИЈСКУ ПРОДУКЦИЈУ: АМЕРИЧКА ИСКУСТВА

/in , /by

Вирални маркетинг представља скуп маркетиншких техника које користе већ постојеће друштвене мреже (како реалне тако и виртуелне) како би се постигли одређени маркетиншки циљеви, путем виралног процеса који подсећа на ширење компјутерског вируса. Централни део овог процеса су корисници услуга или потенцијална публика, који на неки начин постају и маркетинг менаџери кампање, константно регрутујући нове маркетинг менаџере. Било је потребно да се испуни само један битан предуслов како бисмо дошли до тренутка када границе између различитих медијских формата више не значе много – да се избрише граница између реалног и виртуелног простора, стварајући један хибридни простор, такозване “реалне виртуалности”. Рад износи искуства из праксе САД-а везана за виралне кампање у оквиру филмске и телевизијске продукције, али и других видова медијских изражавања путем медијских канала који се преплићу, поричући тако границе између њих, а публику посматрајући као интерактивне и интегралне учеснике заједничког процеса.

ИНТЕРАКТИВНОСТ И МУЛТИМЕДИЈАЛНОСТ: У ПОТРАЗИ ЗА ЗНАЧЕЊЕМ И КОНТИНУИТЕТОМ

/in , /by

Када се говори о новим дигиталним медијским технологијама, посебно о њиховим потенцијалима у образовању, политичкој партиципацији, уметности, масовном комуницирању, често се позивамо на њихову интерактивност и мултимедијалност. Распрострањеност ових појмова у савременом дискурсу доводи до тога да њихово значењско поље постаје неухватљиво. Стога је основна намера рада да понуди преглед различитих значења интерактивности и мултимедијалности, те да се кроз разматрање појединих дефиниција ових појмова испита и њихова примењивост не само на нови медиј Мреже, већ и на остале медије и њима својствене облике комуникационе праксе. Ово уједно представља и покушај да се установи које димензије интерактивности и мултимедијалности су суштински нове, а које успостављају континуитет у односу на претходне медије и облике комуницирања.

НОВИ МЕДИЈИ КАО ПРАВАЦ РАЗВОЈА КОМПЕТЕНЦИЈА ЗАПОСЛЕНИХ У ПРЕДШКОЛСКОМ ОБРАЗОВАЊУ

/in , /by

Свепрожимајућа и растућа употреба нових, дигитализованих медија (превасходно интернета) у свим областима људске делатности, намеће потребу за адекватном припремом предшколског васпитања и образовања, као прве карике у ланцу образовања која мора постати темељ и припрема за технолошку и медијску писменост нових генерација. Већ је евидентна примена нових информационо- комуникационих технологија и медија у свим областима и нивоима образовања. Ова примена, међутим, превазилази педагошку конотацију, те се не уводи само као део курикулума који нове генерације треба да савладају да би постали конкурентни на будућем тржишту рада; она све више има и непедагошку конотацију: као ненаставна, логистичка и административна подршка рада у образовној установи. Ове околности условљавају озбиљне промене, чији је један део и развој компетенција запослених у предшколском образовању (превасходно васпитача) за употребу нових медија и технологија. Овај рад свеобухватно презентује околности које недвосмислено указују на ове захтеве који се стављају пред васпитаче, и указује на правце и основе развоја поменутих компетенција.

КА ИНТЕРНЕТ ДЕМОКРАТИЈИ: СТРАТЕГИЈЕ ЗА НОВОМЕДИЈСКИ АКТИВИЗАМ И НЕКА ЊИХОВА СОЦИОЛОШКА ОДРЕЂЕЊА

/in /by

Рад покушава преиспитати модалитете и учеснике новомедијског активизма у свим његовим облицима. Дакле, питања на које ћемо, у складу са обимом овог рада, покушати дати одговор су: да ли се појединци у новомедијским условима, на професионалан и организован начин одлучују на медијски активизам и ко су новомедијски активисти, како објаснити њихову бројност и мотивисаност. Након дистинкције и упознавања са свим најважнијим стратегијама новомедијског активизма, дата су нека од психо-социјалних тумачења бројности и ангажованости њихових учесника (теорија pro ams револуције, “мудрост маса” Џејмса Суровицког). 

ТЕМАТИЗАЦИЈА ДРУШТВЕНИХ ПИТАЊА У ДИГИТАЛНОЈ УМЕТНОСТИ

/in /by

У тексту се разматрају стратегије друштвеног ангажовања уметника унутар дигиталне уметности. Дигитална уметност развија се као уметничка пракса која израста у контексту развоја дигиталних технологија и њиховог утицаја на окружење, ослањајући се не само на техничке могућности примене нових технологија, него и на анализу њиховог утицаја и његовог разумевања. Развој дигитализације и информационих технологија отворио је нове приступе у обради слике, звука и текста, али је и омогућио развој сајбер-простора, и то не само као специфичног простора могућег деловања, већ и као предмета уметничке анализе. Отуда је и новој уметности, израслој на тековинама дигитализације, отворен читав спектар нових тема, као што су вештачка интелигенција, телеприсуство и телероботика, базе података, интернет активизам, видео-игре, наративна хипермедијска окружења, друштвене мреже, виртуелни светови, итд.

КА МЕНАЏМЕНТУ ПАРТИЦИПАТИВНОГ НОВИНАРСТВА: ИСКУСТВА ИЗ РЕДАКЦИЈЕ

/in /by

У данашњим хиперкомплексним друштвима, у којима је драматичан раст обима информација једна од кључних одредница, поставља се питање да ли су масовни медији још увек у стању да остваре своју основну функцију друштвеног медијатора. Одвојени од публике, критиковани за манипулацију, недемократичност и комерцијализацију, масовни медији траже нове облике функционисања. Истовремено, поплава бесплатних садржаја на интернету и нехијерархијска логика мреже поставља медије у незавидан положај у којем се сама логика пословања и финансирања медија знатно мења. Партиципативне форме новинарства, односно прелазак публике на страну произвођача информација, иако воде плурализму израза, без система селекције воде још горој конфузији и хаосу. Кључно питање је на који начин управљати великим обимом информација које корисници свакодневно производе? У овом раду, на бази теорије, али и оригиналног научног истраживања, у којем су учествовали уредници и новинари из четири онлајн редакције, направљен је преглед присутних модела и стратегија менаџмента партиципативног новинарства у Србији.

ЛИКОВНА УМЕТНОСТ У ВРЕМЕНУ НОВИХ МЕДИЈА

/in /by

Ликовној је уметности традиционално додељивана она улога коју данас приписујемо медијима масовне комуникације, а у складу са теоретизацијом спектакла као актуелног модела културалне видљивости. То је могуће увидети услед поновног разматрања парадигматских дела из историје уметности, али и тренутно маргинализованог места ликовних умећа у оквирима друштвеног живота. У овом тексту настојаћемо зато да лоцирамо услове таквог преузимања ’овлашћења’, односно, последице преноса функција комуникацијске размене и појавности из поља уметничког доживљаја у сферу нових електронских платформи, и поствареног медијског амбијента који оне генеришу. Јер, у питању није проста замена терена, пошто свако медијско окружење одликују друге законитости. Проблеми које ћемо сходно томе ословити тичу се пре свега наслеђа ликовне уметности у данашњем времену и њеног тренутног статуса, а у односу на свеопшту естетизацију стварности. На делу је испитивање нових, неисцрпних могућности које се отварају пред ликовним стваралаштвом, а насупрот императивима специјализације његових умећа које поставља тренутно доминантан поредак глобалног тржишта. 

БЛОГ КАО НОВИ МЕДИЈ У СЛУЖБИ ПР-А НА ПРИМЕРУ БЛОГА БИТЕФ-А

/in /by

Како велики део света сада зависи од информација испоручених преко интернета, путем веб странице, електронске поште или блогова, традиционални однос појединца са медијима је доживео велике промене. Да ли ће нека организација убрзано напредовати, у вези је не више само са њеном способношћу да успостави традиционалне односе са јавношћу, већ и са тим да ли то може остварити у онлајн окружењу. Блог Београдског интернационалног театарског фестивала (www.bitef-blog.rs) је једини активни блог установа и организација културе и уметности у Србији који се користи у ПР сврхе и може осталима послужити као позитиван пример и модел.