Публикације

ОДНОСИ С ЈАВНОШЋУ У КУЛТУРНИМ ЦЕНТРИМА ЗА ДЕЦУ И МЛАДЕ

Тема „Односи с јавношћу у културним центрима за децу и младе’’ настао је као потреба систематизације теоријских и практичних сазнања у анализи, планирању, дефинисању и примени стратегија развоја односа с јавношћу у културним центрима за децу и младе. У раду је приказано истраживање феномена потребе изграђивања успешних интерних и екстерних односа с јавношћу у области културе, као и формулисање посебних стратегија комуникације за сваку циљну групу у институцијама културе за децу и младе. За ове институције значајан циљни сегмент представљају управо деца, која као циљна група имају веома специфична обележја, па самим тим неопходно је да се за њих развију посебне стратегије комуникације, које би, поред забавне и атрактивне, требало да имају и педагошку димензију. Образовни односи с јавношћу и анимациона делатност имају за циљ стварање нове публике и интересовања за активности институције, али и подстицање развоја културних потреба и стицање културних навика.

PROMJENA FOKUSA U ODNOSIMA S JAVNOŠĆU I MEDIJA

U tradicionalnom načinu u prošlosti se smatralo da oni koji se bave odnosima s javnošću treba da posjeduju novinarsko iskustvo. Kroz to iskustvo usavršili bi vještinu pisanja i naučili kako funkcionišu mediji. U prošlosti, većina zaposlenih u odnosima s javnošću imala je veliko iskustvo u medijima. Odnosi s javnošću sada obuhvataju nogo šire aktivnosti od rada u mas medijima. U odnosima sa javnošću, danas se piše za kontrolisane medije.

PR I MEDIJI – POSREDNICI ILI KROJAČI DRUŠTVA

Problemi u konceptualizaciji i definisanju odnosa s javnostima i razvoja profesije PR iz tridesetih godina prošlog vijeka potrajali su, evo i do danas, u naporima praktičnog i teoretskog odvajanja ove profesije-discipline od poistovjećivanja sa novinskim agencijama i propagandom kao i nekim drugim profesijama i disciplinama poput novinarstva, sociologije, istraživanja, ekonomije, marketinga, politikologije. Različiti pristupi u definisanju PR-a i profesije “public relations“ su neminovnost pošto još ne postoji jedinstvena definicija koja bi obuhvatila sve aspekte, aktivnosti, zadatke, tendencije, ciljeve i područja sadržana u ovoj profesiji. Posebno je interesantan pristup odnosa sa javnostima, novinarstva i države u savremenom društvu, ne samo na globalnom nivou i u razvijenim državama, nego i u zemljama u tranziciji. Kakva je uloga medija kao moćnih posrednika i PR-a kroz medijske manipulacije, lobista i drugih krojača PR-a i medija ali i društva, kao i promjenljivi trendovi PR kompanija i lobista koji djeluju u tajnosti (poput onih iz grupe Bilderberg) budući da stručnjaci PR smatraju da najbolji PR ne ostavlja nikakve tragove.

ОНЛАЈН ОДНОСИ С ЈАВНОШЋУ

У раду „Онлајн односи с јавношћу“, тема истраживања су односи с јавношћу у дигиталној ери, посебно онлајн (online) – основне карактеристике и особености, потенцијал веба (wеb) за е-ПР, изазови и предности дигиталне комуникације. Кратак преглед одабраних теоријских радова у којима се критички промишљају и дефинишу онлајн односи с јавношћу, такође је овде представљен. Анализиран је и потенцијал мреже за дијалог, јавну расправу и интерактивност, као и потенцијал блогова и друштвених мрежа за односе с јавношћу у дигиталном 21. веку. У закључку рада дат је кратак критички приказ места, улоге и потенцијала онлајн ПР-а.

ОДНОСИ С ЈАВНОШЋУ, МЕДИЈИ И УБЕЂИВАЊЕ

Свакодневно се сусрећемо са великим бројем порука које професионалци који се баве односима с јавношћу креирају у смислу постизања одређених циљева. Да ли ће циљна група примити и схватити поруку на начин на који је то планирано, зависи од много фактора, међу којима су најважнији познавање циљне групе којој се обраћа, обликовање поруке и кредибилитет извора који ту поруку саопштава. У комуникацији са циљним јавностима стручњаци за односе с јавношћу најчешће користе медије масовне комуникације, јер им омогућавају, да за кратко време, пренесу поруку великом броју људи. Чак половина медијских садржаја потиче из извора односа с јавношћу, па је јасно да ови стручњаци имају значајну улогу у формирању јавног мњења.

ПР O MEДИJИMA И MEДИJИ O ПР-У

Oднoси с jaвнoшћу, кao плaнирaнa, двoсмeрнa кoмуникaциja кoмпaниje кojoм сe упрaвљa, упућeни су нa кaнaлe кoмуникaциje мeђу кojимa су мeдиjи вeрoвaтнo нajвaжниjи пут кojим сe стижe дo примaлaцa пoрукa кojимa ПР утичe нa jaвнo мњeњe. Meдиjи, кao прeнoсиoци тих пoрукa, свe вишe су упућeни нa спeциjaлизoвaнe кoмпaниjскe службe зa oднoсe с jaвнoшћу или aгeнциje кoje у имe кoмпaниja упрaвљajу њихoвим кoмуникaциjaмa. Кaкo су мeдиjи пoстaли, нe oд jучe, jeднa oд нajбитниjих циљних групa кoмпaниja, oднoси с мeдиjимa су пoстaли jeднa oд нajвaжниjих aктивнoсти ПР стручњaкa. Ta вeзa приврeдe и мeдиja и упућeнoст jeдних кa другимa у трaнзициjи пoстaje joш jaчa, jeр привaтизaциja мeдиja дoнoси и свe вeћи утицaj oглaшивaчa нa урeђивaчку пoлитику. У трaнзициjи и привaтизaциjи српских мeдиja, у кojимa су гoтoвo свe нajвaжниje нoвинe и TВ стaницe у рукaмa стрaних влaсникa (или им сe нe знajу влaсници), нoвинaри су пoстaли трoшaк, пa сe смaњeњe рaсхoдa пoстижe aнгaжoвaњeм слaбo плaћeних, хoнoрaрнo aнгaжoвaних и eкoнoмски зaвисних нoвинaрa. Taкви нoвинaри и мeдиjи су лaк плeн oглaшивaчa кojи пoсрeдствoм ПР стручњaкa утичу и нa урeђивaњe мeдиja. Нeсхвaтaњe знaчaja ПР-a, oднoснo нoвинaрствa, нeoбрaзoвaнoст или oбрaзoвaњe крoз курсeвe, низaк прoфeсиoнaлни нивo ПР стручњaкa и прeдстaвникa мeдиja, нeaдeквaтнe зaрaдe, нeсигурнoст рaднoг мeстa, нeпoвeрeњe, нeстручнoст и нeпoзнaвaњe прoцeсa рaдa, зajeдничкe су oцeнe и ПР стручњaкa o струци и сaрaдњи сa мeдиjимa и нoвинaрa o свojoj струци и сaрaдњи сa ПР стручњaцимa. To су пoкaзaлa двa истрaживaњa кoja je крajeм 2012. и пoчeткoм 2013. гoдинe спрoвeлo Друштвo Србиje зa oднoсe с jaвнoшћу (ДСOJ) зajeднo сa Удружeњeм нoвинaрa Србиje (УНС), Нeзaвисним удружeњeм нoвинaрa Србиje (НУНС), Нeзaвисним друштвoм нoвинaрa Вojвoдинe (НДНВ), Aсoциjaциjoм мeдиja и Лoкaл прeсoм.

ISTINA – ŽRTVA PR-A U KRIZNIM SITUACIJAMA

Ovaj rad razmatra protivrječivu funkciju PR-a koja posebno dolazi do izražaja u kriznim situacijama. S jedne strane, od PR menadžera se očekuje da bude lojalan prema kompaniji u kojoj radi, a s druge da misli o javnom interesu. Da li je moguće u takvim uslovima od pi ar-ovaca očekivati istinu i etičnost? Krizne situacije pokazuju da je to gotovo neizvodljivo. Najbolji dokaz tome je tragedija u Japanu koja potvrđuje floskulu da istina postaje žrtva PR-a u kriznim situacijama.