Публикације

САВРЕМЕНИ АСПЕКТИ ОПЕРСКЕ ИНСЦЕНАЦИЈЕ И УСПОН ОПЕРСКОГ РЕДИТЕЉА

/in /by

Музика, текст либрета и редитељско решење су три основне компоненте сваке оперске инсценације. Социолошки и уметнички аспекти редитељског решења условљени су добом, стилом, величином и могућностима ансамбла, па и материјалним могућностима продукције. Између жељеног и реализованог увек постоји извесна разлика, и што је она мања, то се редитељ и његова поставка сматрају успешнијим. Оперски либрето у редитељском поступку може, али и не мора да доживи изразиту трансформацију. Редитељско решење одређује избор стила који не мора да се поклапа са епохом у коју је дело лоцирано. 

СУЧЕЉАВАЊЕ СРПСКИХ И РУСКИХ КУЛТУРНО-УМЕТНИЧКИХ ПРАКСИ НА ОПЕРСКОЈ СЦЕНИ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У БЕОГРАДУ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА

/in /by

Културни живот Београда у периоду између два светска рата обележило је оснивање и развој бројних културно-уметничких институција, организација и удружења. Око 40 000 руских избеглица, који су после Октобарске револуције и грађанског рата уточиште потражили у Краљевини СХС и трајно се стационирали на овим просторима, значајно су утицали на развој културног живота новоформиране балканске државе. Оснивање два независна департмана – оперског (1919) и балетског (1922) у оквиру београдског Народног позоришта, доводи до популаризације позоришне уметности (драме, опере и балета). Значајан допринос остварили су руски уметници и сценски радници запослени у Народном позоришту на извођачко-интерпретаторском, уметничком, режисерском, сценографском и костимографском нивоу. Проблем језичке баријере и лош изговор српског језика код руских певача постали су елемент дискриминације и сегрегације у надметању између српских и руских оперских солиста. У том контексту, у првом десетлећу осетан је успорени развој/стагнација београдске оперске сцене и неповољни услови за стварање националног оперског стила.