Публикације

ТО СЈАЈНО ТРЕЋЕ МЕСТО ЗА НАЈЛЕПШЕ ТРЕЋЕ ПОЛУВРЕМЕ

/in /by

У раду се анализира значај кафане у организационој култури фудбалског клуба ветерана и ветеранског фудбала у Београду. Истражује се улога кафане као сјајног трећег места у којем се организује дружење након утакмице – треће полувреме и проверава теза да је управо то треће полувреме и најважнији циљ организације како појединачних клубова, тако и целокупног такмичења. Основни појмови и приступи социологије организације чине теоријски оквир у којем се настоји спровести поменуто истраживање – појам организације, организационе културе, садржај и типови организационе културе. У овом интердисциплинарном настојању посежемо и за доприносима социологије слободног времена и кафанологије.

ОРГАНИЗАЦИОНЕ КУЛТУРЕ ПРЕДУЗЕТНИЧКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА

/in /by

Овај рад представља закључке упоредне анализе организационих култура Европског центра за културу и дебату Град и Омладинског центра Црна кућа, предузетничких пројеката који су настали као иницијативе организација невладиног сектора. На основу препознатих најбољих модела деловања ових пројеката – организација, рад нуди смернице за управљање предузетничким културно-уметничким или активистичким организацијама невладиног сектора. Садржај анализе организационих култура је подељен у неколико целина: организационе структуре, комуникациони модели, програмске политике, вредности и методе мотивације који су заступљени у организацијама.

ПРЕПРЕКЕ НА ПУТУ ЖЕНСКОГ ЕКСПЕРТСКОГ ДЕЛОВАЊА У КУЛТУРИ

/in /by

И поред значајног учешћа жена у областима друштва, науке, културе, економије, постоји велики несклад између друштвене улоге и стварног друштвеног положаја жене. Резолуције и анализе стално указују на чињеницу да жене одустају од јавне активности и од одлучивања, тако да се њихова улога свела на присутну друштвену групу. Чак и културни сектор, који се обично посматра као ’феминизирана’ област друштвеног деловања, карактерише ниска заступљеност жена на водећим позицијама. Институције културе, са својим либералним погледом на свет и егалитаристичким карактером, упошљавају велики проценат женске радне снаге и због тога имају оптималне услове за еманципацију и напредовање жена. Међутим, студије показују да су жене недовољно заступљене у водећим институцијама, како културе, тако и политике, економије и других друштвених области. Културолошке, политичке и структуралне препреке су кроз векове спутавале настојања да се опште прихвати стварна способност жене као лидера. Овај рад управо покушава да анализира препреке због којих оне не успевају да дођу на водеће положаје у институцијама свог експертског деловања.