Публикације

ОЧИМА КАМЕРЕ: НУВЕЛОВ ИНСТИТУТ АРА ПСКОГ СВЕТА У ПАРИЗУ

У овом истраживању бавили смо се концептуалним приступом традицији језиком архитектуре на примеру Института арапског света у Паризу Жана Нувела. Кретањем између теорије погледа, студија културе, родних студија, студија културног наслеђа, архитектуре и филма, у нашем истраживању износе се тврдње да Жан Нувел архитектуру Института арапског света заснива на концепту превођења кључних елемената традиционалне арапске архитектуре (машрабија, минарета, унутрашњег дворишта, пролаза) на језик модерне архитектуре инспирисане филмском уметношћу. Превођење је представљено као метафорични и метонимијски процес којим се указује да је механизам уобичајеног знања о арапској цивилизацији кинематографске природе, односно да је знање о арапској цивилизацији у контексту дискурса о оријентализму (колонијализму), посредовано репрезентацијама, то јест, конструисано „очима“ Запада. Кроз концепт превођења, Нувел уједно успоставља сличности и разлике између идеологија капатилистичког Запада и традиционалног Истока, охрабрујући нову постхладноратовску перспективу која привилегује сарадњу и комуникацију између Француске, Европе и арапског света.

ТУРБО-ФОЛК – БАЛКАНИЗАМ, ОРИЈЕНТАЛИЗАМ И ДРУГОСТ

Циљ овог рaдa је истрaживaње феноменa турбо-фолкa кaо симптомaтичног стaњa испреплитaних другости унутaр Југоисточне Европе путем дискурсa о Бaлкaну. Од 70-их година XX века овај музички жанр један је од саставних елемената модерне и савремене кафанске културе у Србији, који од свог настанка носи негативне и често сукобљене дискурсе у нашем друштву. Анaлизирaјући нaчине нa који је музички жaнр турбо-фолкa позиционирaн између рaзличитих идентитетa нa просторимa бивше Југолaвије откривaмо репродукције оријентaлизмa (nesting orientalisms) нa које укaзује Милицa Бaкић-Хaјден (Milica Bakić-Hayden) у својој студији. Рaспрострaњеност рaзличитих оријентaлизaмa у култури Бaлкaнa и његова пaрaдоксaлнa позицијa кaо мостa између Истокa и Зaпaдa кроз феномен турбо-фолк жaнрa укaзује нaм нa контрaдикторну и нестaбилну природу идентитетa кaо тaквог.

(РЕ)КОНСТРУИСАЊЕ РОДНЕ (НЕО)ОРИЈЕНТАЛНЕ ДЕВИЈАНТНОСТИ

Значај родног аспекта за креирање и репродукцију оријентализма уочио је још и творац концепта Едвард Саид. Како је (нео)оријенталистички дискурс опстао и у савремено доба, а нарочито се интензивирао у „пост 9/11” ери, као и у контексту миграција са Блиског истока, веома је важно проучити специфично вулнерабилну позицију муслиманки које су вишеструко маргинализоване: и као становнице Оријента и као мигранткиње и као жене. У раду су представљени западни дискурси о могућностима и методама „спашавања” муслиманки, као и теоријски критички осврт на исте. Ауторка рада акценат ставља на конструисање девијантности тј. на формирање слике о својеврсној сексуално девијатној субкултури на основу културне различитости, као и на друштвене и политичке последице такве идеологије и реторике. На крају, понуђен је и полемички одговор у виду ставова феминисткиња и феминиста у оквиру широко постављене исламске традиције борбе за равноправност жена. Увид у исламски феминизам је од пресудног значаја за холистичко разумевање родног аспекта савременог мултикултурализма као и за деконструкцију стереотипа.