Публикације

МАС-МЕДИЈИ КАО ГЛОБАЛИЗАЦИЈСКИ ГУБИТНИЦИ

/in /by

Глобализацијски ураган још тутњи светом доносећи са собом низ промена, како у економској и политичкој тако и у културној сфери, а у оквиру ње посебно у медијској области. Почетно одушевљење са којим је тај свеприсутни процес, који генерише међуповезаност и међузависност између држава и друштава, прихватан у највећем броју земаља, посебно на Истоку и сиромашном Југу, лагано се замењује опрезнијим тумачењима и упозорењима да ће се међу глобализацијским губитницима веома брзо наћи чак и они који су послужили њеном промовисању и наметању – мас-медији. У овом раду аутор анализира досадашње учинке глобализацијских промена у медијима, како у свету тако и у Србији, посебно кроз деловање мултинационалних медијских конгломерата и указује на чињеницу да ће наставак промена у информационо-комуникационим технологијама довести до пада тиража штампаних медија и слушаности и гледаности електронских медија, да ће доћи до сегментације публике, као и да ће медијска публика постати све отуђенија, упркос развоју све популарнијих друштвених мрежа.

ДРУШТВЕНИ СПЕКТАКЛ И ПОСТДРАМСКО ПОЗОРИШТЕ: ПРЕТАПАЊА

/in /by

У раду истражујем утицај медијског окружења, опште спектакуларизације друштва путем медија, на језик савременог позоришта. Поље истраживања је постдрамски театар, који је дефинисао Ханс-Тис Леман и аутори попут групе Гледалишче Глеј, Forced Entertainment, Ренеа Полеша, Констанце Макрас, Николаса Штемана, Роберта Лепажа, Андраша Урбана. Једна од главних Леманових дефиниција постдрамског театра је његово простирање у медијским околностима, на које оно реагује променом своје структуре. Аутори постдрамског театра у својим представама дају различите реплике на ту укорењену спектакуларност у друштву, масовним медијима фрагментизовану перцепцију, тематизујући је на сцени, што је тема истраживања у раду.