Публикације

ПАТРИОТИЗАМ У СРПСКИМ ТВ СЕРИЈАМА

/in /by

Предмет рада је анализа домаће ТВ серије „Државни службеник”. Постављена је хипотеза да ова серија садржи елементе патриотског дискурсa по узору на стране филмске и ТВ садржаје сличне жанровске оријентације, али на специфично локализован начин. Ако прихватимо тезу да савремене серије не само да представљају огледало стварности, већ и посредно утичу на ту стварност, можемо говорити о интенцији ауторског тима да се путем популарног, жанровски јасно обликованог садржаја постепено успостави један нови поглед на савремену српску историју који даје могуће одговоре на изазове са којима се држава и друштво суочавају у актуелном геополитичком окружењу. Рад је заснован на методи тематске анализе серије као и других медијских текстова са њом у
вези, уз фокус на три теоријске перспективе: транстекстуалност и интертекстуалност, сећање и памћење, као и идеологија и репрезентација. У уводном делу тема серије ставља се у контекст релевантних актуелних филмова и серија из домена жанра шпијунских трилера. Главни део рада бави се анализом елемената серије (садржаја, уметничких поступака и контекста) кроз призму поменутих теоријских оквира са циљем аргументације у прилог постављеној хипотези.

ЕТИЧКА ФУНКЦИЈА ПЕСНИШТВА У ЛИКУРГОВОЈ БЕСЕДИ ПРОТИВ ЛЕОКРАТА

/in /by

У својој јединој сачуваној беседи Против Леократа, Ликург на више места цитира стихове Хомера, Тиртаја, Симонида, Еурипида, као и фрагменте стихова непознатих лирских песника у којима проналази своју основну поетску и говорничку инспирацију. Поменути стихови представљају за овог беседника основу за креирање властитог беседничког стила, система аргументације и моралних погледа на актуелну друштвено-политичку ситуацију. Наша основна намера је да прикажемо до које мере су цитати из античке грчке поезије били у функцији изражавања Ликургових етичких начела и патриотских осећања према угроженом атинском полису.

ЛИБЕРАЛИЗАМ, ПОЗИТИВИЗАМ И ПАТРИОТИЗАМ ВЛАДИМИРА ЈОВАНОВИЋА

/in /by

Слобода, наука и нација су основни појмови мишљења и делања Владимира Јовановића. Снажно је инклинирао континенталном либерализму, али га је кориговао Миловим либерализмом и искуством британског парламентаризма, избегавши тако радикализам владајућег француског узора, који је следила социјалистички оријентисана, доминантна већина српских интелектуалаца у Србији, друге половине деветнаестог и прве половине двадесетог века. Слободан Јовановић указује на филозофски темељ мишљења Владимира Јовановића, као и на противречности у његовој теорији. Либерализам, позитивизам и патриотизам нису били само појмови из теорије, већ и идеолошка основа за активни политички рад Владимира Јовановића.