Публикације

ПРЕТКИЊЕ И НАСЛЕДНИЦЕ У ПРОЗИ МАРИЈАНЕ ЧАНАК

/in /by

У раду се анализира збирка прича Праматере новосадске ауторке Маријане Чанак из угла теоријских приступа који истражују питања рода, родних улога, вишеструкости и променљивости идентитета, еманципације, односа ’приватно-јавно’ и ’центар-(полу)периферија’, али и деконструкцију патријархата и феномен дискриминације жена у свим сферама друштва. Ових шеснаест прича посредују женски гласови из прошлости, којима ауторка приповеда женску историју преткиња и наследнице, која сопствено животно искуство прелама кроз гласове мајке, баба и других жена присутних у њеном животу. Ауторка пише о женама и женама, са свешћу да се другачије аутентични женски гласови не би ни чули. Заточене у маргинализованости, скрајнуте и сакривене од шире публике, награда и уважавања, ауторке исписују историју женске другости, женских идентитета и судбина. Женски гласови причају о прошлости, историји породица и поднебља тако тихо и ненаметљиво да их не бисмо ни чули да није чврсте воље ауторке да врати снагу и мудрост женским гласовима који су вековима потискивани и омаловажавани.

КАКВА НАМ СЕ БУДУЋНОСТ ПРЕДСКАЗУЈЕ – ОДГОВОР САЈБЕРФЕМИНИЗМА НА САЈБЕРПАТРИЈАРХАТ

/in /by

У тексту је анализиран утопијски потенцијал “сајберпростора” генерално, као и могућност стварања утопије родне равноправности уз помоћ нових информационо–комуникационих технологија. Извор за овакву анализу су превасходно текстови с енглеског говорног подручја и из контекста западног/ глобалног друштва. Главна питања која се овде постављају су следећа: шта је то “сајберутопија” и како је замишљамо? Која је друга страна “сајберутопије”, њена сушта супротност, односно “сајбердистопија”? Анализирајући дистопију из феминистичког угла, једна од главних форми коју она поприма је и “сајберпатријархат”. Следи покушај дефинисања “сајберпатријархата” и навођење његових главних одредница. Последњи део овог чланка разматра једну од могућих алтернатива “сајберпатријархату”, “сајберфеминизам”, и то у контексту следећих питања: какав је потенцијал ове филозофије, теорије и покрета у слабљењу патријархата у виртуелном као и у реалном простору? На који начин нове технологије могу да се употребе да би се приближиле феминистичком идеалу, утопији друштва родне равноправности? На самом крају чланка, закључује се да је за стварање овакве утопије најбитнији степен распрострањености феминистичке свести, односно познавање теорије, критике и активизма, насталог кроз многобројне феминистичке оријентације кроз историју.