Публикације

КУЛТУРА И НАСИЉЕ: САМООПИСИВАЊЕ СЕМИОСФЕРНОГ ЈЕЗГРА И ДРУШТВЕНО НАСИЉЕ

/in /by

Предмет рада су аспекти друштвеног насиља као културолошког знака у литерарном хронотопу. Феномени су размотрени у семиотичком кључу, с позиције теорије о семиосфери с доминантом на нееластичним семиосферним језгрима културе. Акценат је на истраживању насиља које култура производи као самобезбедносни механизам, дакле као рецидив сопствене самозаштите. Анализа је осликана примерима из свевременске Андрићеве прозе пограничног типа. На фону страдања Босне у хијату трију царевина, јасно су издиференциране битне разлике према природи социјалног насиља које проистичу из разлика у самоописивању култура Истока и Запада. Битно измењени стандарди Европе у корист хуманизације правне норме и ратне етике у 19. веку – допринели су томе да се заостала пракса окрутног насиља тимарског турског система у Европи новога доба доживљава као варварство и нецивилизованост и да тежи томе да брутално насиље елиминише из легитимних стандарда самоописивања европске културе.

ШИРЕЊЕ ДЕМОКРАТСКЕ КУЛТУРЕ КАО ИНДУСТРИЈE НОВЕ КОЛОНИЈАЛНЕ СВЕСТИ

/in /by

Рад анализира начине наметања идеологије експортоване демократије у српску политичку културу – површност и хибридност тог процеса, неприлагођеност локалним специфичностима техника и метода наметања и наступ домаћих и страних „мисионара”. Рад се бави разлозима, ценом и смислом постигнутих резултата процеса и дубином имплементације колонијалне демократије и демократске културе у српско друштво. Утврђује се смисао разлога зашто се није инсистирало да ли је демократска култура „спроведена изнутра или наметнута споља” као и понављање старог обрасца да „либералне демократије у земљама Првог реда увек захтевају да други народи плате – политички, друштвено и економски – за оно што њихова друштва уживају”.

ПОЛОЖАЈ СРБИЈЕ У СВЕТСКОМ КАПИТАЛИСТИЧКОМ СИСТЕМУ

/in /by

Основни циљ овог рада је испитивање положаја Србије у светском капиталистичком систему према економским карактеристикама, односно утврђивање да ли се она, према економским параметрима одабраним на основу операционализације теорије Имануела Волерстина (Immanuel Wallerstain), може окарактерисати као земља центра, полу- периферије или периферије светског капиталистичког система. Капитализам је структурисан на такав начин да се у њему може уочити јасна разлика између центра, полу-периферије и периферије. Центар као место у коме је концентрисан сав капитал, технолошка иновација и политичка моћ производи најсофистицираније производе који су уједно и најскупљи. Међутим, његова економска моћ заснива се на експлоатацији периферије у којој се налази јефтина радна снага и у којој се производе најјефтинији производи. Полу-периферија се налази између центра и периферије, те је уједно експлоатисана и експлоатише. Волерстиново теоријско становиште је веома плодоносно за проучавање савремених друштвених односа у глобалном контексту заснованом на експлоатацији великог броја земаља светског капиталистичког система.