Публикације

ЕКСПЕРИМЕНТАЛНО ПОЗОРИШТЕ У КИНИ И АУТОБУСКА СТАНИЦА ГАОА СИНГЂИЈЕНА

ХОЛИВУДСКИ БЛОКБАСТЕРИ НА ПРЕКРЕТНИЦИ

У овом раду аутор се бави филмом База Лурмана Мулeн Руж (2001) и начином на који је проблем слободе и љубави постављен у овом филму. Аутор успоставља паралеле између начина на који су слобода и љубав интерпретирани у оквиру естетске структуре филма, и улогом коју ови појмови играју у хришћанској, нарочито православној антропологији и онтологији.

ЛИЦЕ ИЛИ МАСКА У ЖИВОТУ И ДЕЛУ ЛАЗЕ КОСТИЋА

У раду се анализирају појаве маскирања, прерушавања, прикривања и откривaња идентитета у личности и делу Лазе Костића. Ове особине снажније или слабије изражене, разматрају се на различитим нивоима и видовима: у његовом карактеру, понашању, у облачењу, говору. Потом се овај феномен запажа и на метајезичкој равни: маска и и њени деривати (прерушавање, прикривање, гротеска) тематизовани су и у Костићевој поезији (Беседа, Гаврилу Егрешији, На парастос Јелене Боздине…) и драмским делима (Гордана, Максим Црнојевић). Mаска је још од настанка трагедије довођена у везу с позориштем као ознака метаморфозе индивидуе-глумца, који, користећи маску, постаје преносник (виших) сила наглашавајући да је индивидуални човек нестао иза улоге, боље речено фигуре. Зато ће у овом раду, а имајући у виду страсну заокупљеност Лазе Костића театром, облици маскирања, мимикрије, прикривања и демаскирања (уз нужан опрез према методи позитивистичког биографизма), бити подвргнуте анализи као честице које ће указати и на неке унутрашње чиниоце генезе његових песама, а међу њима и величанствене покајанке Santa Maria della Salute.

СРПСКО ПОЗОРИШТЕ У УСЛОВИМА ДРУШТВЕНЕ ТРАНЗИЦИЈЕ

Завод за проучавање културног развитка из Београда спровео је током 2009. године обимно истраживање о савременом српском позоришту. Планиран као свеобухватни преглед постојећег стања у позориштима Србије, пројекат подразумева прикупљање података, детаљнију анализу рада, организације, продукције и начина финансирања, као и могуће пројекције нових и бољих модела функционисања свеукупног позоришног система и појединачних позоришних кућа у смислу усклађивања жељеног и могућег. Српска позоришта као предмет истраживања у култури представљају изузетно значајан сегмент у садашњем друштвеном тренутку, с обзиром на све функције позоришта, као и на неопходност крупних и конкретних реформи у систему функционисања које намећу друштвене промене.

ХАМЛЕТ

СРПСКО ПОЗОРИШТЕ НА ДРУШТВЕНОЈ МРЕЖИ ФЕЈСБУК

Позориште је и даље један од најзначајнијих конвенционалних канала комуникације, који поред својих значајних уметничких вредности, представља важан културолошки аспект савременог друштва и моћан фактор утицаја на развој јавног мњења и демократичности. Фејсбук је данас можда најпопуларнији дигитални глобални канал комуникације, чија се публика мери милионима корисника. Српско позориште и Фејсбук показују тенденцију раста публике у сличним полним и старосним структурама, према више савремених независних релевантних истраживања. Уважавајући неповољно материјално стање у институцијама културе, те тенденцију смањивања продукционих буџета, нови дигитални медији и комуникација путем интернета пружа добру прилику за промоцију позоришта. Фејсбук је прави изазов за српско позориште да истражи нове сегменте публике, као и да на ефикасан и економичан, а иновативан начин, гради своју репутацију и унапређује промоцију.

ФЕСТИВАЛ ПО МЕРИ БЕОГРАДА – ИЗ СТУДИЈЕ „ПОЛИТИЧКЕ ПОЗОРИШНЕ ФАБРИКЕ СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ“ 1989-1993