Публикације

ИЗЛОЖБА НОВЕ НЕМАЧКЕ АРХИТЕКТУРЕ У БЕОГРАДУ 1940. ГОДИНЕ

У корпусу изложби архитектуре које су обележиле међуратни период српске архитектуре, велику пажњу привукла је изложба Нове немачке архитектуре, која је одржана у Београду октобра 1940. године. Била је то прва изложба немачке национал-социјалистичке архитектуре у иностранству. Учешће у организационим активностима узео је сам врх југословенских власти са кнезом Павлом, као покровитељем исте. Програмски део изложбе припремио је арх. Алберт Шпер, као инспектор јавних радова престонице Рајха, а по директивама министра спољних послова Рибентропа и министра пропаганде Гебелса. Изложба је привукла велику пажњу стручне и шире јавности, а о њој је исцрпно извештавала дневна штампа. У раду су протумачени друштвени, културни и политички аспекти ове архитектуре и њен пријем у српској и југословенској архитектури.

НОВА РЕВОЛУЦИЈА

СТРУКТУРАЛНЕ И ФУНКЦИОНАЛНЕ ПРОМЕНЕ ЈАВНОСТИ И СВЕТСКА ЗАЈЕДНИЦА

ФИЛОЗОФСКА И ПОЛИТИЧКА СТРАНА СУКОБА НА НАШОЈ ЉЕВИЦИ

ОД КУЛТУРЕ ДИЈАЛОГА КА ДИЈАЛОШКОЈ КУЛТУРИ

Концепт културе дијалога настојим да сагледам с обзиром на три аспекта: најшири политички и историјски контекст; потенцијал који хришћанска теолошка мисао представља у том погледу, а који углавном није видљив у јавном дискурсу хришћанских заједница; актуелну праксу културе дијалога у њеном доминантном оквиру који се поклапа са границама медијског простора. Коначни циљ је да се концепт културе дијалога покуша осмислити у перспективи његове отворености ка, у философском и антрополошком смислу, широј и дубљој замисли дијалошке културе или културе као дијалогa.

ЕСТЕТИЗАЦИЈА ПОЛИТИКЕ – ПОЛИТИЗАЦИЈА УМЕТНОСТИ

МОРАМ ДА ВИДИМ ОСТРВА – ОД КУБЕ НА ФИЛМУ ДО ЧЕ ГЕВАРЕ У СВЕМИРУ 3Д

Овај текст сумира кубански однос према филмској уметности и начин на који је Куба представљана у холивудском филму кроз протекле деценије. Све то преко политичке репрезентације Кубе, од 1897. када је прва екипа почела да снима на овом острву, до улоге значајног екстеријера који Куба има у серијалима “Кум” и у низу филмова о тајном агенту 007, Џејмсу Бонду. За редитеља Оливера Стоуна који је тамо вишедневно интервјуисао Фидела Кастра за документарни филм о њему, Куба је преегзалтирани Парнас. Кроз све ове фасцете уочавамо нове романтичне преливе које Куба, временом, из Холивудске призме добија, па од узрока хладног рата постаје идеална дестинација за топлу добродошлицу. Овај по(п)литички феномен се потом упоређује са америчким односом према аутохтоној и често политички потпуно опречној јој јапанској острвској култури, оној са другог идеализованог и сатанизованог архипелага, да би се однос према усамљеној аутохтоној култури што подиже свој глас против експлататорског корпоративног система САД потцртао готово идентичном улогом коју има измишљена планета Пандора у најновијем хиту Џејмса Камерона “Аватар”. Како вешти 3Д герилски домороци, који одолевају технолошки премоћнијем непријатељу, у много чему асоцирају на Че Гевару и његову револуционарну компанију, схватамо да је америчка фасцинација Кубом у последње време подигнута на готово гротескну метафизичку разину.