Публикације

ПОЛИТИЧКА КУЛТУРА И ПРИНЦИПИ ДЕМОКРАТИЈE

У овом раду бавићемо се идејама и идеалима који су карактеристични за политичку културу демократског друштва, а који омогућавају трајност демократије и даљи развој демократских институција. Наш основни циљ биће да истражимо нормативну димензију политичке културе демократског друштва. Полазећи од слободе и једнакости као основних принципа демократије размотрићемо питање на који начин ови принципи утемељују основне идеје и идеале политичке културе демократског друштва. Иако је наше истраживање превасходно нормативне природе оно ће настојати да укаже на значај повезивања нормативне политичке теорије са емпиријски оријентисаним теоријама у вези са политичком културом.

ЗНАЧАЈ ИЗБОРНЕ ПОЛИТИЧКЕ КУЛТУРЕ ЗА ОДРЖАВАЊЕ И РАЗВОЈ МИНИМАЛНОГ НИВОА ДЕМОКРАТИЈЕ

У овом раду применићемо теоријски оквир минималне дефиниције демократије (тј. изборне демократије) на пример Републике Тунис након промена које су се догодиле после Арапског пролећа. Желимо да илуструјемо хипотезу да демократска политичка култура, која има континуиналан карактер, може имати важну улогу у одржавању нуклеуса демократије – изборног процеса. Такође, покушаћемо да покажемо да су специфично (либерално и толерантно) културно-историјско наслеђе и политичка пракса у Тунису важни фактори за формирање и одржавање демократије у тој земљи (бар на минималном тј. изборном нивоу). Циљ нам је да покушамо да дамо макар оквирну оцену да ли се Тунис, неколико година након Арапског пролећа, може назвати изборном демократијом. Посредно, биће речи и о томе да ли и на који начин ислам може бити препрека демократизацији једног друштва.

КОНСТРУКЦИЈА ПОЛИТИЧКЕ КУЛТУРЕ КРОЗ КОНЦЕПТ ИДЕАЛНЕ ЖЕНЕ У САВРЕМЕНОЈ ЖЕНСКОЈ ШТАМПИ У СРБИЈИ

Рад се бави дискурсом о идеалној жени у Србији данас, односно начином на који је конструисана актуелна политичка култура кроз репрезентацију жена у женским часописима. Покушала сам одредити дискурсе које производе часописи Космополитен и Блиц Жена, односно разлике у предложеном концепту женскости, и идентификовати начине на које се ти дискурси и представљање жена, њихових родних улога и односа, подударају са ширим друштвеним нормама, стереотипима и праксама. Анализирала сам и општи утисак који остављају часописи и покушала их сместити на основу тога у предложене елементарне прототипе како их назива Неда Тодоровић-Узелац, у питању су прототипи/модели традиционалне жене-женке и побуњене, ослобођене жене (феминисткиње).

ЏОН РОЛС О ПОЛИТИЧКОЈ КУЛТУРИ ДЕМОКРАТСКОГ ДРУШТВА

У овом чланку бавимо се разматрањем улоге коју политичка култура демократског друштва има у оквиру Ролсове касније филозофије политике. У првом делу чланка анализирамо Ролсово становиште онако како је презентовано у његовој књизи Политички либерализам. По Ролсовом схватању, основна улога политичке културе демократског друштва састоји се у томе да је она извор идеја и принципа који могу бити од помоћи политичкој теорији за формулисање адекватне политичке концепције правде за добро уређено демократско друштво. У остатку рада износимо неке критичке примедбе у погледу Ролсовог схватања везе између политичке културе демократског друштва и политичке теорије. У том контексту нудимо наше виђење улоге нормативне политичке теорије.

ПОЛИТИЧКА КУЛТУРА КАО КУЛТУРА ЗАБОРАВА

Ако је рад на прошлости битан сегмент сваке културе, онда би се политика могла одредити као управљање сећањем. Полазећи од Ничеовог појма ресантимана и Делезовог читања Ничеа, овај текст настоји да покаже на који начин и под којим условима политика артикулише циљеве неке културе. Здрава, активна, продуктивна култура, обликује сувереног и самосвесног грађанина, слободног појединца који уме да реагује. Култура ресантимана, томе насупрот, ствара заједницу поданика који, према ничеанско-делезовској формули, не активирају своју реакцију у име петрификоване прошлости. Окамењеном и инструментализованом сећању Ниче супротставља моћ заборављања као својеврсни лек.