Публикације

РОДНИ ПЕРФОРМАНС У ПРИЧИ ПУТУЈЕМО И РОМАНУ ТУЦАЊЕ КАМЕНА КЛЕМЕНСА МАЈЕРА

/in /by

У раду се разматра родна проблематика у причи „Путујемо” и рома-
ну Туцање камена Клеменса Мајера. Oви текстови се могу анализирати не само
у оквиру родних и/или квир дискурса, већ и бројних других друштвено-критичких
и културних дискурса. Ипак, сматрам да бављење родном проблематиком битно
доприноси разумевању Мајеровог хуманистичког наративног утемељења у његовом
целокупном досадашњем опусу. Његово приповедање препознаје противречја у људ-
ској природи и амбиваленцију наших идентитета – тај кошмар бића он развија у
драмске перформансе својих текстова, истовремено их деконструишући. Анализом
родног дискурса у текстовима учињен је покушај изналажења одговора на питање
да ли индивидуа може да створи и задржи јаство враћајући се колективном (родном
и полном) перформансу који намеће такозвана стварност упакована у нормативне
друштвене чинове.

ЈЕЗИК И ПОЛ

/in /by

НОРМА, КЊИЖЕВНИЦЕ И ИСТИНА

/in /by

Истина и проблем њеног утврђивања главна су питања у филозофији, а у методологији науке имају једну од суштинских улога. Налажење чињеница помаже утврђивању истине, оно успоставља тачност судова и унапређује знање. Као родно привилегована група, мушкарци поседују моћ контроле именовања, описивања, означавања и обележавања вредности, утичући на стварност српске културе, историје, образовања и науке. У случајевима одређивања значаја књижевница ради се углавном о искривљеној слици стварности. Судови конструктора институционализованог, јавног знања нису били утемељени на методологији научног истраживања. Главни циљ у овом чланку јесте класификовати и објаснити различите поступке негативног обележавања и маргинализовања српских жена-писаца из друге половине 19. и са почетка 20. века од стране главних интерпретативних ауторитета.